Nemačka i Turska: nezgodni partneri

Predsednik turske vlade Redžep Tajip Erdogan u Berlinu će svečano otvoriti novu ambasadu, najveće diplomatsko predstavništvo Ankare u svetu. „Zgrada je izraz velikog značaja koji pridajemo Nemačkoj, a u prvom redu turskom stanovništvu koje ovde živi“, izjavio je turski ambasador u Nemačkoj Husein Avni Karslioglu. U Nemačkoj živi dva i po miliona ljudi turskog porekla. Većina njih su deca gastarbajtera koji su 60 godina prošlog veka došli na poziv nemačke vlade.

Privreda stupa u prvi plan

Nemačka je danas najveći trgovinski partner Turske. Bilateralna razmena je, uprkos krizi u Evropi, prošle godine dostigla rekordnu visinu od 31,4 milijarde evra. Osim toga, iz Nemačke dolazi najveći deo stranih investicija u Tursku gde trenutno posluje više od 4.800 firmi sa nemačkim kapitalom. Nemačka je i najveći izvor prihoda za tursku turističku branšu: 4,8 miliona Nemaca godišnje provodi odmor u Turskoj.

Privredni bum koji traje već decenijama, izbacio je Tursku na 15 mesto liste najvećih privrednih sila na svetu. To je promenilo i privrednu saradnju sa Nemačkom: ove godine Nemačka je okončala slanje 50-godišnje razvojne pomoć Turskoj. Nadležno nemačko ministarstvo ocenilo je u septembru da je Turska sada „ravnopravni privredni partner.“

Večite razmirice oko pristupa EU

Uprkos sve većeg značaja Turske za Nemačku i Evropsku uniju, šefovi vlada zemalja članica EU još nisu uvereni da bi Turska trebalo da bude punopravna članica. Nemačka kancelarka Angela Merkel i njena stranka Hrišćansko-demokratska unija (CDU), spadaju u odlučne protivnike pristupa Turske EU. Umesto toga, oni se zalažu za „privilegovano partnerstvo“.

Pored Nemačke, i druge zemlje članice EU odbijaju da Turska postane punopravna članica dokle god ne reši decenijski sukob sa Kiprom. Sve to dovelo je do mirovanja pristupnog procesa i kočenja procesa demokratizacije zemlje.

Kurdski konflikt: međusobne optužbe

U aktuelnom izveštaju o ljudskim pravima, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova utvrdilo je bitne nedostatke u oblasti demokratskih prava i sloboda u Turskoj. U poslednje vreme, turska vlada vrši sve veći pritisak na medije. Kritičari smatraju da ona time želi da ućutka opoziciju. Oko 100 novinara se zbog različitih optužbi nalazi u zatvorima.

Alarmantna je i situacija sa Kurdima. U borbi protiv kurdske Radničke partije PKK, Turska je uhapsila više od 2.000 ljudi. Štrajk glađu više od 600 kurdskih boraca u turskim zatvorima, podstiče kritiku Erdoganove politike prema kurdskom putanju. Ali, turski premijer ostaje tvrd. On je nedavno optužio evropske zemlje, među kojima posebno Nemačku, da otežava borbu protiv PKK. „Nemačka ne želi rešenje. Ni Francuska ne želi rešenje. Te zemlje nam ne pomažu. Umesto toga, prihvataju vođe terorista“, izjavio je prošlog meseca Erdogan.

Samosvesni Erdogan – nezgodan partner

Mada je Turska postala značajnija za Nemačku, a saradnja između dveju zemalja ojačala, nova Turska je težak partner za Berlin. Nemačka strana pohvalno se izrazila o stavu Turske u sirijskoj krizi i prijemu više od 100.000 izbeglica. Ali, samosvesna politika turske vlade izaziva i zabrinutost.

Uzmimo na primer integraciju: pristup jedne i druge strane veoma se razlikuju. Erdogan je žestoki kritičar politike Angele Merkel. Za vreme jednog sastanka sa predstavnicima Turaka u Nemačkoj, on je pozvao svoje sunarodnike da se integrišu u nemačko društvo, ali da se ne pretope. „Niko nema pravo da nam oduzme našu kulturu i naš identitet. Bio bi to zločin protiv čovečnosti", rekao je turski premijer. Taj poziv je u Nemačkoj politici i javnosti naišao na oštru kritiku.

Autori: Ajhan Šimšek / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković