"Nemačka izmedju dve vatre"

Regionalni „Kelner štat-ancajger“ ukazuje da će posle 10. decembra Kosovo svakako dobiti nezavisnost: ili na osnovu dogovora u pregovorima koje vodi Trojka ili tako što će je samo proglasiti, pa ističe da bi ovo potonje donelo probleme:

„Sjedinjene Države bi prihvatile jednostrano proglašenu nezavisnost ali bi Srbija i njen mentor Rusija sa Kosovom prekinuli sve ekonomske veze. To bi onda morao da kompenzira Zapad. Evropska unija bi bila podeljena jer bi većina sledila američki primer ali manjina to ne bi učinila. To su pre svega one države koje i same imaju probleme sa nacionalnim grupama koje traže nezavisnost. Nemačka bi se našla između dve vatre, pre svega američke i ruske. Priča se da je pobednik nedeljnih kosovskih parlamentarnih izbora, Hašim Tači, nedavno bio u Berlinu na tajnim razgovorima. Vojno-bezbednosti stručnjak manjih vladajućih socijaldemokrata Jern Tisen upozorava da Nemačka ne može da podrži etnički čistu državnu tvorevinu jer snosi odgovornost i za srpsku manjinu u pokrajini. Time bismo širom otvorili vrata separatističkim pokretima na Balkanu, Kosovo protiv volje Srbije i Rusije ne bi moglo da preživi, dogovor Srba i Kosovara apsolutno je neophodan pa ne treba da 10. decembra rešavamo probleme koji će 11. decembra onda postati samo još veći, kaže Tisen. Veći vladajući konzervativci su suzdržaniji i podsećaju da je čitava stvar krajnje osetljiva.”,

piše ovaj liberalni dnevni list iz Kelna. U prestoničkom “Tagescajtungu” čitamo analizu iz Bosne i Hercegovine u kojoj su Ujedinjene nacije upravo produžile mandat vojne i policijske misije Evropske unije:

“Rusija je ipak podržala novu rezoluciju Saveta bezbednosti. U utorak su još mnogi verovali da je Bosna na rubu novog rata. Kupovale su se zalihe hrane. Mnogi su bili toliko uznemireni da su ozbiljno razmišljali da napuste zemlju. Međunarodne trupe ostaju i nastavljaju da garantuju da neće doći do novih sukoba između tri naroda. Zapadne diplomate upozorile su, međutim, da kriza još ne može da se smatra otklonjenom. Premijer Republike Srpske, Milorad Dodik, naime, nije odustao ni od jednog od svojih ciljeva. Diplomate ističu da je i Srbima stalo do Eufora jer su im vojne snage slabe. Dodika, koji srpskim entitetom vlada gotovo kao diktator, kritikuju i Srbi. Optužuju ga za korupciju jer se teško može objasniti kako je od premijerske plate uspeo da kupi vilu u Beogradu. Sumnje na njega bacilo je i ubistvo jednog činovnika koji je hteo da otkrije više korupcionaških skandala u aktuelnom rukovodstvu.“,

primećuje ovaj levičarski dnevnik iz Berlina. Opširan izveštaj iz Sarajeva donosi i ugledni „Ziddojče cajtung“ koji objavljuje i veliki portret tamošnjeg muftije, Mustafe efendije Cerića:

„Sarajevski muslimani izabrali su ga 1992. za reisu-l-ulemu, funkciju koju su stvorili Habzburgovci kako bi imali direktnog sagovornika među muslimanima. Godine 1992. Srbi su počeli opsadu Sarajeva koja je trajala 1425 dana. Mustafa Cerić je postao simbol volje za životom granatiranog grada u kojem je svakoga dana ginulo desetine ljudi. Posle rata založio se za pomirenje u Bosni i Hercegovini poručujući da bosanski islam, tradicionalno liberalan i spreman na dijalog, pokazuje da različite veroispovesti mogu da žive zajedno. Cerić je u Evropi zbog takvog svog angažmana poštovan. U Bosni je prilično kritikovan. Prebacuje mu se da je premalo učinio da zaustavi vehabije iz Saudijske Arabije pa je prilikom reizbora 2005. dobio samo 180 od 300 glasova. Kritikovana je i Deklaracija evropskih muslimana čiji je koautor jer su postavljena pitanja da li je jedinstvo u islamu, koji ne gaji crkvenu strukturu, uopšte moguće te šta znači njegov zahtev da se islamsko pravo prenese u zakone o porodici.“,

prenose ove liberalne dnevne novine iz Minhena. Portret i to Serža Bramerca, novog glavnog tužioca Haškog tribunala, objavljuje tradicionalni „Frankfurter algemajne cajtung“ koji na istoj strani donosi i veliki tekst o parlamentarnim izborima koji se u nedelju održavaju u Hrvatskoj:

„Odluka o ishodu verovatno neće biti doneta u Hrvatskoj već u susedstvu. Ankete pokazuju da je razmak između konzervativne Hrvatske demokratske zajednie i opozicone Socijaldemokratske partije toliko mali da bi prevagu mogli da predstavljaju hrvatski birači u Bosni i Hercegovini. Republika Hrvatska je ustavom uređena kao nacionalna država hrvatske nacije što obuhvata i one Hrvate koji žive van njene teritorije. Vođa socijaldemokrata Zoran Miladinović tvrdi da bi o hrvatskom parlamentu odluka smela da se donosi samo u Hrvatskoj. Premijer Ivo Sanader ljuti se kako socijaldemokrate Hrvatima u Bosni, koji su Hrvatskoj za vreme srpske agresije 1991. najpre pritekli u pomoć, želi da oduzme biračko pravo. Ovaj argument pali kod nacionalne desnice. Opozicija pokušava sebi da privuče birače u gradovima.“,

zaključuje ovaj konzervativni dnevni list iz Frankfurta na Majni.