1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Nemačka: Još snažniji zaokret ka SAD

29. septembar 2009.

Posle pobede na parlamentarnim izborima, lider nemačkih liberala Gido Vestervele cilja na mesto šefa diplomatije. To mesto je i u ranijim vladama pripadalo liberalima. Šta bi to donelo nemačkoj spoljnoj politici?

https://p.dw.com/p/Jssf
Lider liberala Gido Vestervele viđen za mesto ministra spoljnih poslova
Lider liberala Gido Vestervele viđen za mesto ministra spoljnih poslovaFoto: AP

Stranka slobodnih demokrata (FDP), odnosno liberali, slažu se u mnogim, ali ne i u svim pitanjima sa demohrišćanima (CDU/CSU). Kada je reč o Avganistanu, šef liberala Gido Vestervele smatra da je kurs velike koalicije u osnovi bio ispravan. On, ipak, kritikuje neuspehe u obnovi zemlje, a pre svega neispunjena obećanja vlade kada je u pitanju obnova policije u Avganistanu:

„Trenutno ispunjavamo oko polovinu obaveza koje smo (nemačka vlada) preuzeli na međunarodnom planu. Ne sme se više tako neoprezno postupati sa obnovom policijske strukture Avganistana.“

Vestervele je užasnut činjenicom da u Avganistanu radi nedovoljno stranaca na obuci policije. Tek kad avganistanska vojska i policija budu dobro obučene, NATO može da povuče svoje snage. Preuranjeno povlačenje Bundesvera dovelo bi u opasnost Avganistan i ugrozilo bezbednost Nemačke. To mišljenje deli i kancelarka Merkel.

Okrenuti se razoružanju

Bundesver - DA u Avganistan, NE na Bliski istok
Bundesver - DA u Avganistan, NE na Bliski istokFoto: AP

Sa druge strane, liberali se protive angažovanju Bundesvera u Libanu, jer smatraju da nemački vojnici nemaju šta da traže na Bliskom istoku. Zato bi trogodišnje angažovanje nemačke flote pred obalama Libana moglo da bude preispitano još jednom.

I sam Bundesver je, takođe, sporna tema budućih koalicionih partnera. Liberali su za ukidanje vojne obaveze i za dobrovoljnu vojsku, dok demohrišćani jasno podržavaju obavezu služenja vojnog roka.

Vestervele smatra da je nemačka spoljna politika, kada je reč o razoružanju, suviše troma. Preostalo američko nuklearno oružje nestaće tokom idućeg legislativnog perioda, rekao je šef liberala pre izbora. Zato bi politika razoružanja trebalo da postane ponovo glavno obeležje nemačke spoljne politike:

„Vreme je da nemačka i evropska spoljna politika podstaknu inicijative za razoružanje u svetu. Za nas slobodne demokrate to je srž spoljne i evropske politike!“

Okrenuti se Obami

O ostalim propustima savezne vlade, Vestervele kaže:

„Premalo je oduševljenja za Baraka Obamu kome je vlada mogla jače da se okrene. A premalo je i interesovanja za mala partnerske zemlje Evropske unije. Odnos prema Poljskoj mogao bi biti još bolji.“

Iako se 47-godišnji Vestervele u poslednje vreme ovakvim stavovima često uključivao u spoljnopolitičke rasprave, njemu nedostaje praktično iskustvo na međunarodnom parketu. Tu bi mogao da uči od kancelarke, od koje će morati da preuzme važne spoljnopolitičke nastupe.

Autorke: Nina Verkhojzer / Ivana Ivanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković