Nemačka kao seksualni Eldorado

Jedna šesnaestogodišnjakinja otkrivena je na đubrištu. Mrtva. Očigledno ubijena. Devojka je poreklom iz Belorusije, a, kako je kasnije otkrila policija, u Nemačku je dovedena da bi služila kao seksualna igračka starijim muškarcima. „Devojka za jednokratnu upotrebu“, tako je glasio naslov jedne epizode najpopularnije detektivske televizijske serije u Nemačkoj „Tatort“ (Mesto zločina).

U humanom društvu žensko telo ne bi smelo da bude na prodaju, napisala je u svom apelu najpoznatija nemačka aktivistkinja za ženska prava Elis Švarcer i tako pokrenula raspravu koja se ubrzo preselila i u političke vode. Istina, ne po prvi put. Zakon o prostituciji koji je 2002. donela tadašnja crveno-zelena vlada (Socijaldemokrate i Zeleni), bio je sporan od samog početka.

Od tada se u Nemačkoj smatra da prostitucije nije nemoralnom, a korisnici i žene koje pružaju seksualne usluge ne čine kažnjiva dela. Prostitutke su tada „iz zakonski neregulisanog prostora, postavljene u pravni okvir“, kaže Tekla Valker, jedna od vodećih političarki Zelenih u nemačkoj pokrajini Baden Virtemberg. „Tada je to sigurno bilo urađeno s dobrom namerom“, kaže ona. Obim u kojem se seksualna industrija od tada razvila ipak sada traži strožiju regulaciju. Tekla Valker ne želi da zabrani prostituciju. Ona umesto toga traži bolje radne uslove za, većinom, žene koje pružaju seksualne usluge, poput, na primer, redovnih zdravstvenih kontrola. Osim toga, ona smatra da bi policija trebalo da nadzire bordele i pazi u kakvom su stanju žene koje tamo rade. Na to, prema trenutnim zakonima, policajci nemaju pravo. „Mora tačno da se utvrdi kako prostitutke mogu bolje da se zaštite“, traži Tekla Valker.

Nemačka tek treba da se prilagodi postojećim smernicama Evropske unije za borbu protiv trgovine ljudima. U maju 2005. je Veće Europe usvojilo Konvenciju protiv trgovine ljudima. Nemačka joj je pristupila kao jedna od poslednjih zemalja, tek 1. aprila 2013. Konvencija kao obavezno predviđa da maloletne žrtve trgovine ljudima moraju da dobiju pravo dozvole boravka u Nemačkoj, ako se to pokaže u interesu deteta. To u Nemačkoj po sadašnjim zakonima nije slučaj, prigovaraju kritičari. Ni dozvola boravka za odrasle žrtve ne sme da bude vezana uz neki uslov. Prema važećem zakonu takve žrtve moraju u krivičnom procesu da svedoče protiv svojih mučitelja.

„Dalje ruke od moje kurve“

U drugim evropskim zemljama zakonodavstvo je sasvim drugačije. U Švedskoj je prostitucija od 1999. u potpunosti zabranjena. Kažnjavaju se samo korisnici, ne i prostitutke. Mušterijama preti novčana kazna od najmanje 1.500 evra ili do šest meseci zatvora. U Francuskoj su bordeli zabranjeni ubrzo nakon Drugog svetskog rata. Sada je tamo pažnju izazvao novi zakonski predlog, koji sledi švedski model. Protiv njega je 343 muškaraca potpisalo poziv „Dalje ruke od moje kurve“; među njima su pisci, glumci kao i advokat bivšeg šefa MMF Dominika Stros-Kana.

Sve veći pritisak sve strožjiih pravila u susednim zemljama osećaju i nemački gradovi na granici. Poslednjih godina se, na primer, stanje u gradu Sarbrikenu pogoršalo, žali se gradonačelnica Šarlote Bric. Ona se boji da bi Nemačka mogla da postane Eldorado za seksualnu industriju, ako se nastavi sa praksom da se korisnici seksualnih usluga u Francuskoj progone, dok u Nemačkoj i dalje vladaju liberalni zakoni. Gradonačelnica upozorava na sve otvorenije granice u Evropi i na posledice siromaštva u zemljama poput Bugarske i Rumunije. „Po našim ulicama ima sve više žena koje stižu odande“, kaže ona i dodaje da je veliko pitanje da li one to rade dobrovoljno.

Autorke: Karla Blajker / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković