Nemačka ljubav prema krunisanim glavama

Sredinom novembra jedna vest prohujala je svetskim medijskim prostorom. Princ Vilijam i njegova prijateljica Kejt Midlton objavili su da su se verili. U pšrvom trenutku moglo je da se pomisli da će ta vest da zanima samo britansku javnost. Ali i širom Evrope medijske kuće utrkivale su se u što opširnijem izveštavanju o tom, za mnoge potpuno nevažnom događaju. Među evropskim zemljama koje se s oduševljenjem i redovno bacaju na vesti koje se tiču krunisanih evropskih glava prednjači upravo Nemačka.

Istorijska kompenzacija

Svaki novi događaj u kraljevskim porodicama Švedske, Danske, Holandije i naravno Velike Britanije dočekuje se sa euforijom. Građani su oduševljeni, žuta štampa puni naslovne strane, a čak i ozbiljniji informativni programi pomno prate događaje vezane uz krunisane glave.

Spekulacije oko toga koliko će gledalaca širom sveta da prati predstojeće venčanje princa Vilijama i njegove Kejt već su počele. Jedno je sigurno: biće ih mnogo. Venčanje manje poznatog i manje popularnog para – švedske prestolonaslednice Viktorije sa Danijelom Vestlingom sredinom jul pratilo je preko milijardu gledalaca. I u Nemačkoj je taj događaj zabeležio rekordnu gledanost. Ali zašto je upravo Nemačka do te mere oduševljena životom kraljevskih porodica iz komšiluka, a posebno onom iz Velike Britanije?

Za mnoge poznavaoce prilika to je neka vrsta istorijske kompenzacije. „U neku ruku mi ovde u Nemačkoj još uvek osećamo neku vrstu čežnje i setu kad su u pitanju događaji na dvoru i oko njega. S obzirom na to da mi više nemamo kraljevsku porodicu, Englezi tu na neki način moraju da uskoče sa svojom krunisanim glavama“, kaže Jo Grebel, poznati stručnjak za medije.

Atraktivna kraljevska porodica

Pritom engleska kraljevska porodica, koja, kako mnogi Nemci naglašavaju, ionako potiče od nemačke plemićke loze Zaksen-Koburg-Gota čiji je Albert bio muž kraljice Viktorije, sa svim svojim dramama i burnim događajima poslednjih decenija, savršeno odgovara medijskom izveštavanju.

„Britanska kraljevska porodica već decenijama nudi materijal za sapunice i drame. Bilo da se radi o princu od Velsa koji je u tridesetim godinama oženio jednu Amerikanku iz građanskih krugova ili drame oko pogibije princeze Dajane, ili na kraju stranputice najmlađih članova porodice… Pa sad još i pitanje, da li će Kejt Midlton biti nova Dajana? Jednostavno rečeno, britanska kraljevska poriodica oduvek se brine za dobru zabavu“, smatra Grebel.

Ali čak su i u nizu medijski atraktivnih događaja, koje vekovima nudi vrh britanskog kraljevstva, princ Vilijam i njegova Kejt nešto posebno. Nakon 30 godina Britanija ponovno doživljava venčanje jednog prestolonasljednika.

„Kupovina“ tradicije

To obećava mnoštvo atraktivnih snimaka, ali i mnogo više od toga. „Iza svega toga stoji neka vrsta logike. To je povezano s pitanjem identiteta i tradicijom, čak i tamo gde su kraljevske kuće stare svega nekoliko vekova, jer mi uvek mislimo da su kraljevske porodice oduvek tu gde jesu. To možda važi za Veliku Britaniju, ali ne i za recimo Belgiju ili Holandiju. Ali uprkos tome i ovde govorimo o bogatoj tradiciji. Drugo je kad imamo predsednika koji u Nemačkoj ima sličnu nadstranačku reprezentativnu funkciju kao i kralj ili kraljica. Ipak je to nešto drugo“, kaže Grebel.

Zanimanjem za britansku kraljevsku porodicu Nemačka tako i sama stvara utisak tradicije koja je nestala abdikacijom cara Vilhelma II 1918. godine. Zato i ne čudi činjenica da je novija nemačka medijska istorija počela upravo događajem koji je povezan sa britanskom kraljevskom porodicom . Naime, prvi program koji je prva nemačka televizijska kuća ARD 1953. godine emitovala bio je upravo direktni prenos krunisanja današnje britanske kraljice Elizabete II.

Autori: G. Birkenštok / N. Kreizer

Odg. urednik: I. Đerković