„Nemačka, naš poslednji pravi prijatelj“

Prvog nemačkog ambasadora u Izraelu Rolfa Paulsa su, pri stupanju na dužnost 1965, dočekale – demonstracije. Gađali su ga paradajzom. Danas su bivši izraelski ambasadori u Nemačkoj, Avi Primor i Šimon Štajn, često i rado viđeni gosti na nemačkoj televiziji. Njih dvojica su istog mišljenja, kao i većina nemačkih političara: odnosi Nemačke i Izraela jedva da mogu biti bolji. Primor kaže da se to zasniva pre svega na dobrim ličnim odnosima i objašnjava da su i pre uspostavljanja diplomatskih odnosa, mnogi građani Nemačke i Izraela uspostavili kontakte, koji su posle postali osnova dobrih političkih odnosa. I zaista, još pedesetih godina prošlog veka izraelski naučni Vajcmanov institut uspostavio je dobre odnose sa nemačkim Institutom Maks Plank. A 2012. godine čak je i osnovan zajednički Centar Vjacman-Maks Plank za arheologiju i antropologiju.

Izraelci vole Berlin, Berlin voli izraelsku kulturu

Povezanost je snažna i u oblasti kulturne razmene. Umetnost, književnost, film i muzika nailaze na veliko interesovanje na obema stranama. Organizuju se zajednički književni skupovi, filmski festivali i izložbe. U međuvremenu u Berlinu žive brojni izraelski umetnici i dizajneri bez kojih skoro da ne može da se zamisli kulturni život grada. „Nemački glavni grad je postao pravi magnet za Izraelce“, kaže bivši nemački ambasador u Izraelu Rudolf Dresler.

Procenjuje se da 20.000 izraelskih državljana trenutno živi u Berlinu. Hadar Braun (27) je jedna od njih. Ona volonterski radi u vili gde je održana Vanzejska konferencija. Tu je smeštena stalna izložba o nacističkoj odluci na toj konferenciji da se unište evropski Jevreji. „Kada kažem da dolazim iz Izraela onda čujem od Nemaca da je Tel Aviv najzanimljiviji grad na svetu. A kada u Izraelu kažem da živim u Berlinu, onda mi kažu da je Berlin najprivlačniji grad na svetu“.

Slična iskustva ima Ester Bruk, Nemica koja je otišla u Izrael u organizaciji nevladine organizacije „Akcija znak pokajanja / mirovna služba“ kako bi se brinula o preživelima iz holokausta. Njeno nemačko poreklo nije bilo problem. „Moje poreklo nije bilo interesantno jer nisam iz Berlina“, kaže ona uz osmeh.

Hiljade Nemaca odlaze godišnje u Izrael, kao turisti, učenici u programu razmene ili kao volonteri. Program razmene mladih između Izraela i Nemačke uspostavljen je 1969. i od tada se širi. Nemačka ambasada u Izraelu navodi da se broj mladih Nemaca i Izraelaca koji u toku godine učestvuju u programu popeo na 9000, što je u samom vrhu takvih programa.

„Nemačka, naš poslednji pravi prijatelj“

I politička saradnja Jerusalima i Berlina je na zavidnom nivou. „Jednom godišnje imamo zajedničke sednice na kojima se za istim stolom planiraju projekti, ali se i smeje pa i prepire, kao što je već slučaj sa dobrim prijateljima“, kaže nemački ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer i dodaje: „Hrabro seme koje je posejao Ben Gurion i kasnije Konrad Adenauer je proklijalo, procvetalo i daje plodove i to i izvan bilateralnih okvira, kada se, recimo, u međunarodnim forumima zajedno zalažemo za suzbijanje antisemitizma“.

Štajnmajerovie nemački socijaldemokrati u socijalističkoj internacionali već decenijama neguju dobre odnose sa svojom sestrinskom partijom, izraelskom Radničkom partijom. Mlada poslanica u Knesetu Mihal Biran prilikom posete Berlinu kaže: „Nemačka je istinski prijatelj Izraela“. Ona konstatuje da je pre tridesetak godina Izrael svuda u svetu imao prijatelje i podršku, ali da je sada zemlja izolovana, jer izraelska vlada, prema njenom mišljenju, neguje kontakte sa evropskom ekstremnom desnicom. „Oni mrze Arape čak više nego nas“, smatra ona i tvrdi da je jedino nemačka ostala Izraelu kao pouzdan prijatelj. „Naše prijateljstvo sa Nemačkom se zasniva na zajedničkim vrednostima – jednakosti i miru“.

Nemačka je popularnija u Izraelu nego Izrael u Nemačkoj

Ipak, postoje i nesporazumi koji opterećuju dobar odnos. Spoljnopolitički portparol nemačkih demohrišćanina Filip Misfelder izvestio je nedavno svoje partijske kolege da je na jednoj nižerazrednoj fudbalskoj utakmici u Berlinu policija zabranila isticanje izraelske zastave. Misfelder je pozvao da se politika usprotivi takvim tendencijama u društvu.

Povećavanje distance Nemaca prema Izraelu utvrdila je i jedna studija Fondacije Bertelsman. Rezultati su zabrinjavajući. Dve trećine Izraelaca ima pozitivan odnos prema Nemačkoj, dok 62 odsto Nemaca ima negativnu sliku o Izraelu, a čak 65 odsto Nemaca želi da podvuče crtu ispod nacističke prošlosti. Katrin Gering-Ekardt, predsednica poslaničkog kluba zelenih u Bundestagu kaže: „Tome se moramo odlučno suprotstaviti. Nikada ne zaboraviti nije opterećenje. To je najvažnije nasleđe koje moramo dati u zavet sledećem pokolenju“.