Nemačka nije neutralna, ali može da posreduje

DW: Izrael i Hamas ponovo su se dogovorili o trodnevnom primirju. Indirektni pregovori U Kairu će se sada nastaviti. Koliko su udaljeni stavova Izraela i Palestinaca?

Mjuriel Aseburg: Hamas je veoma zainteresovan za konkretne dobitke takvog primirja. Izrael upravo to želi da spreči – to je osnovni problem. I u pogledu sadržaja, obe strane su veoma udaljene. Postoje neki zahtevi za koje je Izrael nagovestio ustupke: oko transfera plata državnih službenika u Gazi ili u vezi sa obnovom. Izrael, međutim, nije spreman da olabavi blokadu Gaze, kako bi se obnovila veza između Pojasa Gaze i Zapadne obale.

Trajni prekid vatre Izrael je uslovio razoružavanjem Kasam brigada i demilitarizacijom Gaze. Može li Hamas da ispuni taj uslov, a da ne „izgubi obraz“?

Razoružavanje Kasam brigada i ujedinjenje palestinskog bezbednosnog aparata moguće je samo ako se postigne unutar-palestinski sporazum. Demilitarizacija Gaze moguća je samo u kontekstu mirovnog sporazuma između Izraela i Palestinaca – mirovnog sporazuma kojim se okončava okupacija. Bez njega, neće biti sporazuma po tom pitanju.

Kakav uticaj političko rukovodstvo Hamasa ima na Kasam brigade i druge oružane snage u Pojasu Gaze?

U vreme oružanih sukoba jača uticaj vojnog krila, ali je ipak političko rukovodstvo to koje određuje pravila igre. Podele ipak nisu toliko velike kao što spekulišu neki mediji. Postoji bliska koordinaciju između onih koji pregovaraju u Kairu i rukovodstva Hamasa u egzilu, posebno Kaleda Mešala. Poslednjih nekoliko dana, rakete na Izrael ispaljivale su manje grupe. Hamas je to tolerisao radi održavanja pritiska. U više navrata, poslednjih godina se pokazalo da političko rukovodstvo Hamasa uspeva da sprovede prekid vatre.

Da li blokadom Gaze i siromaštvom kao njegovom posledicom Izrael sam stvara plodno tlo za radikalizaciju i nasilje?

Radikalizacija se uglavnom odvija kroz masovna bombardovanja i veoma veilka razaranja. Ali, naravno, tome značajno doprinose i okupacija i blokada Pojasa Gaze. Pre blokade, u Gazi je bilo mnogo malih firmi koje su proizvodile specijalno za lokalno tržište i za Zapadnu obalu. Blokada je sve to uništila. Time je stanovništvo postalo veoma zavisno od donatorskih priloga i Hamasa.

Izrael traži da Nemačka vodi misiju koja bi kontrolisala trgovinu Palestinaca i sprečila uvoz oružja u Gazu. Istovremeno, postoje planovi da se vojnici Bundesvera obučavaju u Izraelu za globalne antiterorističke operacije. Da li Nemačka može da preuzme neutralnu ulogu u sukobu u Gazi?

Nemačka nije neutralna. Međutim, Nemačka dobro stoji kod obe strane. To je važno. Nemačka dakle može da igra posredničku ulogu. Međutim, Nemačka i njeni partneri nemaju kontakte sa Hamasom. Zbog toga je uticaj ograničen – preko palestinske vlade nacionalnog jedinstva koja je osnovana u junu. Što se tiče nemačke ulogu u misiji: Ministri spoljnih poslova Nemačke, Francuske i Britanije su upravo predložili da se osnuje nova evropska misija koja bi kontrolisala granični saobraćaj i time takođe pomagala da se spreči krijumčarenje oružja. Nemačka je ranije to već radila u okviru EUBAM Rafa. Međutim, vojna saradnja, koju ste pomenuli, mogla bi da ugrozi živote posmatrača takve misije. S obzirom na broj civilnih žrtava u Izraelskoj „antiterorističkoj“ akciji u Gazi, čovek može samo da se čudi o sadržaju i vremenu objavljivanja takvih planova – ako je istina to što mediji objavljuju.

Dr Mjuriel Aseburg je deo istraživačke grupe za Bliski, Srednji istok i Afriku berlinske fondacije „Nauka i politika“. Palestinske teritorije su jedan od njenih glavnih područja interesovanja.