Nemačka privreda u 2005.

2005. godina je počela sa dva velika privredno-politička projekta. Naime, prvog januara je, sa 16 meseci zakašnjenja, startovao sistem naplate drumarine za teretna vozila na nemačkim autoputevima, koji se odvija uz pomoć satelita.

S druge strane stupio je na snagu, kako se zvanično zove, «Četvrti zakon za moderne uslužne delatnosti na tržištu rada», poznatiji kao Harc 4. Reforma tržišta rada, koju je sprovela koalicija socijaldemokrata i zelenih, donela je takozvane «poslove za jedan evro» i oštrije propise kada je reč o onima koji na birou rada čekaju posao, dok je novčana pomoć nezaposlenima na zapadu zemlje smanjena na svega 345 evra, a na istoku na 331 evro. Ali čak ni ta suma nije pravovremeno uplaćena na račune oko dva miliona i 600 hiljada nezaposlenih, zbog, kako je rekao tadašnji ministar rada i privrede Volfgang Klement, kvara na kompjuterima.

«Sa prvim isplatama ove novčane pomoći, prilikom koje je nažalost došlo do vrlo neprijatne greške u komjuterskom programu – što je meni veoma žao – od danas praktično radimo na novim pravnim temeljima», rekao je tada Klement.

Tadašnja savezna vlada je za novčanu pomoć nezaposlenima isplanirala 14 milijardi evra – kako se kasnije ispostavilo, suviše malo, jer su troškovi do kraja godine narasli do 26 milijardi evra. I to zato što je broj nezaposlenih je rastao. Početkom februara broj nezaposlenih je prvi put u nemačkoj posleratnoj istoriji prešao pet miliona. Ako se izuzme statistički izražen porast broja nezaposlenih, za ministra Klementa je situacija bila uobičajena, imajući u vidu zimsku sezonu.

«Ja upozoravam i nas i sve one koji se sada osećaju odgovornima ili saodgovornima da se ne paniči, da se izbegavaju histerične reakcije, apsurdna istorijska poredjenja i slično. Brojke zapravo odražavaju ono što je već godinama realnost u Saveznoj Republici, što mi na žalost još nismo mogli iz osnova da promenimo. I zato ove brojke za mene predstavljaju pet miliona razloga za reformu tržišta rada», kategoričan je bio tadašnji ministar rada Vofgang Klement.

I dok se negodovanje nezaposlenih na ulicama manfesovalo uz sve više demonstracija, nemačke firme su svakodnevno ukidale sve više radnih mesta. 1. februara je bankrotirao veliki gradjevinski koncern Valter Bau. Dva dana kasnije buru negodovanja izazvala je Dojče Banka, koja je posle svodjenja godišnjeg bilansa imala dobit u milijardskim iznosima, pa ipak je najavila da će ukinuti 6.400 radnih mesta. Hiljade radnih mesta je ukinuto i u fabrici kućnih aparata Mile, u fabrici sredstava za pranje Henkel i u produkciji čipova Infenion u Minhenu. Isto tako u februaru je i Hipoferajnsbanka ukinula gotovo svako deseto radno mesto u svojim filijalama Nemačkoj. Broj nezaposlenih je u februaru porastao na preko pet miliona i 200 hiljada. 17.marta bivši savezni kancelar Gerhard Šreder je u svom kancelarskom uredu sazvao takozvani «džob-samit». Namera je bila da se načini dogovor kako bi se dali novi impulsi zapošljavanju.

«To je bio dobar razgovor, bilo je važnih dogovora. Ja sam predložio 20 tačaka, nismo mogli oko svih da se dogovorilo. To me takodje nije iznenadilo, ali dogodilo se nešto važno za ljude koji traže posao», rekao je Šreder.

Stranke Unije, medjutim, smatraju da se visoka nezaposlenost ne može rešiti isključivo politikom na tržištu rada. U njihovom planu od deset tačaka one su insistirale na rasterećenju privrede od poreza, smanjenju troškova birokratije, fleksibilnijem odnosu prema zaštiti zaposlenih od otpuštanja, produženju radnog vremena, poreskoj reformi i smanjenju doprinosa za nezaposlene za jedan i po odsto. Ali taj program, koji je podnela predsednica Hrišćansko-demokratske unije Angela Merkel, su 17.februara, u debati u Bundestagu, poslanici koalicije socijaldemokrata i zelenih odbacili, a isto tako ni na sastanku u kancelarovom uredu nije došlo do dogovora.

«Pakt za Nemačku, koji smo mi želeli nije uspeo da se probije, mada je na nekim poljima postignut dogovor, ali u celini nismo uspeli da se usaglasimo sa koalicijom socijaldemokrata i zelenih. Velikih teškoća smo imali upravo kada se radilo o pitanjima budućnosti, odnosno o pitanjima visokih tehnologija budućnosti», kazala je Angela Merkel.

Dok je Lufthanza preuzela finansijski uzdrmanu švajcarsku aviokompaniju Svis za oko 300 miliona evra, predsednik socijaldemokrata Franc Mintefering kritikovao je sve veću dominaciju krupnog kapitala. Njegova kritika kapitalizma dostigla je vrhunac 17. aprila, kada je neke velike investitore uporedio sa skakavcima koji iza sebe ostavljaju pustoš.

«Moja kritika je uperena protiv onih koji veruju da iz preduzeća mogu da uzmu sve što se uzeti može, bez obzira na to kako se osećaju ljudi koji su time pogodjeni», rekao je Mintefering.

Minteferingova zapažanja su izazvala žestoke rasprave izmedju socijaldemokrata i sindikata s jedne i stranaka Unije, liberala i privrednih udruženja s druge strane. Poslodavci i političari stranaka unije su ovu kritiku ocenili kao «izuzetno štetnu» za Nemačku kao privrednu lokaciju. Levo krilo socijaldemokrata je u ovoj debati videlo odgovor na bes gradjana, koji je trenutno vrlo rasprostanjen zbog nezajažljivosti preduzeća i njihovih udruženja za profitom.

Vodeći nemački ekonomski instituti su u proleće prognozirali rast brutonacionalnog proizvoda za svega 0,7 odsto. Ugledni ekonomista Joahim Šajde je s tim u vezi rekao:

«Nemačka privreda se trenutno još uvek nalazi u slaboj fazi. Ekonomski instituti ipak očekuju da se slabosti konjunkture u toku ove godine prevazidju, da će doći do njenog oporavka, koji će se 2006. godine još nešto pojačati».

Na osnovu procene ekonomskih stručnjaka i savezna vlada je smanjila svoja očekivanja u pogledu privrednog rasta sa 1,6 na jedan procent, na šta je političar Hrišćansko-demokratske unije Ronald Pofala optužio koaliciju socijaldemokrata i zelenih da je potpuno zakazala.

«Ovoj saveznoj vladi nedostaje kompas, kako bi našu zemlju izvela iz konjunkturne krize. Ova savezna vlada je prouzrokovala najveću privrednu neravnotežu u Nemačkoj od kraja Drugog svetskog rata».

Iz ravnoteže su 9.maja ispali i vodeći ljudi Nemačke berze. Posle izgubljene borbe sa velikim akcionarima iz anglosaksonskog Investicionog fonda, predsednik predsedništva Nemačke berze Verner Zajfert i šef nadzornog odbora Rolf Brojer su podneli ostavke. Probleme je imao i savezni ministar finansija Hans Ajhel. U debati u Bundestagu 2. juna, on je najavio da, uprkos dodatnim budžetskim rizicima zbog većih troškova tržišta rada, koji bi mogli da dovedu do minusa od 12 milijardi evra, neće tražiti rebalans budžeta. Opozicija je zahtevala formiranje komisije za kontrolu budžeta, što je Ajhel odbio.

«Stanje budžeta je dramatično i to ne samo u saveznoj kasi, već uopšte u čitavoj državi. A vi ste, dame i gospodo, apsolutno pogrešni tužioci u tom pitanju. Ta vrsta destruktivne politike, da na sve kažete «ne», a da ne kažete šta zapravo vi želite – ta politika je našu zemlju dovela do teške krize», odgovorio je ministar.

Svoj predlog budžeta za 2006. godinu Ajhel je, s obzirom na izbore za Bundestag koji su predstojali, podneo samo okvirno. Rupe u budžetu 2005. godine on je delimično zapušio prodajom akcija Pošte i Telekoma za pet milijardi evra.

Krajem juna u Volfsburgu je izbila na videlo afera u Folksvagenu. Posle ostavke visokih rukovodilaca koncerna Klausa Folkerta i Petera Harca, gotovo svakodnevno su na svetlo dana izlazili pikantni detalji o putovanjima razonode radi, skupim žurkama sa prostitutkama, a sve o trošku preduzeća. U medjuvremenu je u Berlinu predsednica Hrišćansko-demokratske unije i kandidatkinja stranaka Unije za kancelara Angela Merkel predstavila šta bi želela da donese Nemačkoj ako posle izbora bude na čelu vlade.

«Mi to možemo postići samo ako postavimo smernice za veći privredni rast, za smanjenje birokratije, za jasnu podršku inovacijama, za stvarnu promenu mentaliteta, za smanjenje dodatnih troškova na plate i naravno za jednostavniji poreski sistem. Mora u osnovi nešto da bude drukčije i u političkom stilu se mora nešto promeniti. To znači da se mora odstupiti od mehanizma «obećati pa ne ispuniti», čime se uništava poverenje u politiku. I zato mi kažemo ljudima pre izbora šta želimo da učinimo posle izbora», rekla je tada Angela Merkel.

Krajem avgusta jedna druga tema se odjednom našla u udarnim naslovima dnevnih listova. To je bio uragan «Katrina» i njegove posledice. Cena nafte je prvi put skočila na preko 70 dolara po barelu, a na nemačkim pumpama litar supera je koštao evro i 46 centi. Medjunarodna agencija za energiju je na to pustila u prodaju deo strateških rezervi svojih zemalja članica, pa je i Nemačka kupila gotovo pola miliona tona sirove nafte. Ali cene energije ostaju visoke i one nisu doprinele samo da stopa inflacije u Nemačkoj, od 2,5 odsto, dostigne najveću vrednost za poslednje četiri godine, već se i prognoze nemačkih vodećih ekonomskih instituta nisu ostvarile. Te prognoze privrednog rasta za 2005. godine su morale da budu smanjene. A isto tako je i ministar privrede Vofgang Klenment morao da koriguje svoje prvobitne prognoze. S tim u vezi on je rekao:

“Ova mala korekcija na dole ima da zahvali drastičnom i dugotrajnom porastu cena energije, naročito sirove nafte, što je osetno uticalo na privredni rast. I naredne godine, naročito u njenoj prvoj polovini, konjunkturni oporavak će usled porasta cena nafte biti usporen”, prognozirao je Klement.

Ali bez obzira na visoke cene energije, nemački akcioni indeks je 7.septembra, prvi put posle više od tri godine, prešao granicu od 5.000 poena. U tome ništa nije promenila ni činjenica da je Simensov koncern najavio da će verovatno ukinuti deset hiljada radnih mesta. Dogodilo se upravo suprotno. Učesnici na berzi su ovako kalkulisali: manje radnih mesta znači manje troškova, znači veći profit, znači bolja cena akcija.

I Nemački telekom namerava da ukine radna mesta. I to na dispoziciji se nalaze 32.000 zaposlenih.

Formiranjem nove savezne vlade krajem novembra, došlo je i do promene ministara. Tako je ministar privrede umesto Vofganga Klementa postao političar Hrišćansko-demokratske unije Mihael Glos, dok je resor finansija ostao kod socijaldemokrata, s tim što je Hansa Ajhela zamenio Per Štajnbrik.

Nemačka će iduće godine napraviti 41 milijardu evra novog duga, ali samo 23 milijarde će ići u državne investicije. Nemačka će ponovo prekršiti Pakt stabilnosti koji je propisala Evropska unija. Ministar finansija Štajnbrik mora da računa sa tim da će Evropska komisija pooštriti deficitarni postupak protiv Nemačke. 2007.godine Štajnbrik namerava da ponovo posluje u okviru evropskog Pakta stabilnosti. A to bi trebalo da se ostvari povećanjem poreza na dodatu vrednost sa sadašnjih 16 na 19 odsto.

«Ja iz dobrih razloga prihvatam primedbe onih koji mi kažu da mi ne smemo da povećamo porez na dodatu vrednost. Ali oni mi moraju reći da li moram onda da zahvatim u sistem socijalne sigurnosti, da li treba da kažem penzionerima – imaćete manje penzije, da li treba da zahvatim u visokointenzivne oblasti kao što su nauka i razvoj ili investicije u saobraćaju? I da li mi želimo da preko Bundesvera smanjimo naše medjunarodne obaveze»? upitao je svoje kritičare novi nemački ministar finansija.

29. novembra savezna vlada je donela odluku da od 1. januara 2006. ukine državni dodatak na kupovinu privatnog stana, a planirano je kresanje paušala na ime putnih troškova, koji dobijaju oni koji rade u drugom mestu od onog u kojem žive. Isto tako savezna država je morala da se zaduži kreditom kako bi na vreme isplatila decembarske penzije. Za to je bilo potrebno 900 miliona evra – i to se dogodilo prvi put u istoriji Savezne Republike Nemačke.