Nemačka protiv prijema izbeglica

Za samo nekoliko dana preko 5.000 izbeglica stiglo je na malo italijansko ostrvo Lampeduzu. Nekoliko stotina je već prevezeno na kopno da bi se stanje na Lampeduzi olakšalo. Ukoliko bi se udovoljilo Rimu, i ostale države Evropske unije trebalo bi da prime te ljude. Za nemačku kancelarku to ne dolazi u obzir. „Naš cilj je da se problemi u njihovim zemljama reše, da se njima tamo stvori perspektiva i šansa za život“, izjavila je Angela Merkel.

Prema evropskim pravnim normama o azilu, zemlja koja je primila izbeglice i azilante je istovremeno i nadležna za njih. Dakle u pitanju je Italija. Dodatno, izbeglice iz Tunisa ne mogu da zatraže azil u Evropi, tvrdi nemački demohrišćanin Volfgang Bozbah, predsednik saveta za unutrašnju politiku Bundestaga. „Tunis nije poznat po sistematskom političkom progonu. Tamo nije stanje građanskog rata. Ti ljudi u Evropi traže bolju ekonomsku perspektivu. To je sve razumljivo, ali odlučujuće je da mi popravimo situaciju u njihovoj zemlji“, smatra Bozbah.

Ekonomske, a ne političke izbeglice

Na Tunižane sa Lampeduze u Nemačkoj gledaju kao na ekonomske izbeglice i stoga oni nemaju pravo na azil. Prema Bozbahu, bilo bi pogrešno da se za njih napravi izuzetak. „Ukoliko mi pošaljemo signal da onaj ko je uspeo da stigne na Lampeduzu može trajno da ostane i u Evropi, to bi bio podsticaj za šlepere i tankere. Hiljade ljudi krenulo bi sa nadom trajnog smeštaja u Nemačkoj“, upozorava Bozbah.

Da bi se rešio problem sa izbeglicama, nemački ministar za razvoj Dirk Nibel predlaže finansijsku pomoć. Tzv. „Fond za demokratiju“ bio bi namenjen da pomogne državama kao što su Tunis i Egipat za pripremu slobodnih izbora i osnivanja novih političkih partija.

Autori: Volfgang Dik / Ognjen Cvijanović

Odgovorni urednik: Ivan Đerković