Nemačka ranjiva pred atomskim lobijem

Noje osnabriker cajtung:

„U trenutku kada je Nemačka donela odluku o prestanku korišćenja nuklaerne energije, više partnerskih država EU zalaže se za izjednačavanje nuklearne i obnovljivih izvora energija, kao i za njihovo jednako subvencionisanje sredstvima iz Evropske unije. Krajnje apsurdno bi bilo kada bi nemački poreski obveznici morali da podrže tehnologiju koja u njihovoj vlastitoj zemlji više nije prihvatljiva. Već je ranije moglo da se pretpostavi da mnoge države EU, poput Francuske, neće podržati odluku Nemačke o prestanku korišćenja nuklaerne energije. Ali očekivati sada oživljavanje nuklearne energije od nemačkog poreskog novca, krajnja je drskost. Na kraju krajeva Nemačka se nije odlučila na zaokret u energetskoj politice zato što je to silno želela, već zato da bi izvukla pouke iz nuklearne katastrofe u Fukušimi. Savezna vlada bi zato morala svim zagovornicima korišćenja nuklearne energije još jednom jasno da predoči sve rizike te tehnologije. Nastavak rada nuklearki otežava prelazak na obnovljive izvore energije, a samim tim i napredak.“

Rajniše post:

„Zahtev Francuske, Engleske i drugih država za subvencioniranjem nuklearnih elektrana, pokazuje koliko je Evropi neophodna jedinstvena energetska politika: bilo bi čudno ako bi Nemačka prestala sa proizvodnjom struje u nuklaernim elektranama, zalažući se za eko-energiju koja košta milijarde evra, dok se istovremeno u susednim zemljama grade subvencionisane nuklearne elektrane. Čudno je i to što savezna vlada ne želi da komentariše inicijativu susednih zemalja za korišćenje nuklearne energije, pre svega što je zaokret u energetskoj politici srž politike kancelarke Angele Merkel. Sada nam je potrebno više iskrenosti u energetskoj politici: Ukoliko je izgradnja nuklearnih elektrana nemoguća bez subvencija, onda bi od njih trebalo odustati. Obaveza Evrope jeste da smanji emisiju CO2 i suzbije globalno zagrevanje. To međutim mora odlučnije da se radi. Solarne sisteme trebalo bi graditi više u južnoj Evropi nego ovde, vetroelektrane više na moru nego u unutrašnjosti, a skladištenje struje bi mogle da preuzmu hidroelektrane u Skandinaviji. Šta bi to bilo? Evropska energetska politika, koja sada jako nedostaje.“

Švebiše cajtung:

„Onaj ko je mislio da će atomskli lobi da podvije rep nakon što je nemačka vlada najavila prestanak korišćenja nuklerane energije, danas je izuzetno razočaran. Iskušenja su isuviše velika, previše se novca zarađuje od proizvodnje struje, da bi energetski koncerni vredni milijarde tek tako odustali od svog dela zarade. Mali su izgledi da sitni proizvođači širom zemlje u svoje ruke preuzmu proizvodnju struje i potkopavaju velike profitabilne energetske koncerne. Koristeći zaobilazni put, preko drugih zemalja lobisti nuklearne energije nastoje da dođu do briselskih subvencija. Cilj je takođe i da se nemačkom društvu povrati poverenje u staru tehnologiju. Nemoćne reakcije iz Berlina pokazuju da i u vladi postoje slična razmišljanja. Ali Nemačka svojim susedima olakšava posao, jer ona još uvek nije blistav primer za energetsku revoluciju: još uvek je nejasno kada će prve velike vetrenjače na moru ili solarni sistemi u pustinji moći da proizvedu dovoljno struje. Nedostaje i ideja, na koji način tu struju sprovesti do nemačkog industrijskog jezgra. Sve dok Nemačka ne odgovori na ta pitanja ostaće ranjiva pred atomskim lobijem.“

Priredio: Boris Rabrenović

Odg. urednica: Ivana Ivanović