Nemačka ubedljivo najatraktivnija za imigrante

„Ekonomska kriza je mnoge Špance, Portugalce i Grke, navela da okrenu leđa svojoj domovini. Uputili su se u centralnu Evropu“, piše Velt u članku „Velika evropska migracija“, tvrdeći kako prilično rasprostranjena teza da je većini imigranata Nemačka krajnja destinacija, ne odgovara istini, ali nije ni daleko od nje. Poslednja istraživanja o imigraciji unutar Evropske unije, potvrdila su da se broj stranih radnika na nemačkom tržištu poslednjih godina značajno povećao. „Ali među njima nisu najbrojniji Španci i Italijani. Najveći broj imigranata dolazi iz centralne i istočne Evrope, koji su nekada radije odlazili za Španiju i Italiju. Oni su ti koji sada dolaze u Nemačku“, objašnjava ekonomista Jorn Kvicau.

Još 2007. godine je broj doseljenika u odnosu na one koji su napustili Nemačku bio na visokom nivou – 40.000. U Španiju je iste godine pristiglo 20 puta više stranaca (800.000). Pri tome je broj stanovnika u ovoj zemlji za 40 odsto manji nego u Nemačkoj. Okolnosti su se u međuvremenu promenile. Šest godina kasnije u Španiju je stiglo 250.000 imigranata, a u Nemačku oko 400.000. Tako su 2013, Nemačka i Španija zamenile uloge, članicu EU na jugozapadu kontinenta napustio je veliki broj ljudi i uputio se u Nemačku.

Slično je i sa drugim državama koje se suočavaju sa posledicama ekonomske krize – Grčkom, Portugalijom i Irskom. Sve do početka krize evra, ove zemlje su zapravo bile „useljeničke“. Veliki broj stranaca je dolazio u ove članice Unije sa istoka Evrope. Ti ljudi sada odlaze u države sa stabilnim privrednim prilikama, a „iseljeničke zemlje“ se suočavaju sa smanjivanjem broja stanovnika.

Građevinci i sezonci se vraćaju kući?

Velt uočava još neke pojave u imigracionim trendovima. Na odlazak se najčešće odlučuju oni koji su to pre par godina već učinili. Na rumunskom i bugarskom primeru se taj fenomen može jasno uočiti. Od 2010. do 2012, u te zemlje je stiglo 45 odsto (u Rumuniju – 38, Bugarsku – sedam) imigranata, da bi se u međuvremenu utvrdilo da je zapravo reč o povratnicima. „Najveći uticaj na imigraciona kretanja u Evropi ima građevinska industrija. Veliki broj građana sa istoka Evrope je do početka krize odlazio na Zapad. Sada se vraćaju u domovinu. Neki, doduše, pokušavaju da pronađu posao u Nemačkoj.“

Naravno da među imigrantima ima i Španaca, Grka i Portugalaca. Kako i ne bi, ako se u obzir uzmu posledice privredne krize. Ali znatno manje. „Nemačka jeste glavna destinacija mnogih imigranata, a uz nju i Velika Britanija, Belgija, Finska, Austrija i Luksemburg. Ipak, Nemačka je ubedljivo na prvom mestu“, dodaje Velt, ističući kao se i stepen kvalifikacija među imigrantima koji dolaze u Nemačku promenio. Godine 2008, samo 27 odsto stranaca je imalo visoko obrazovanje. Taj procenat je sada oko 40 procenata.

To primećuje i Frankfurter algemajne cajtung u tekstu „Imigranti ostaju ispod svojih mogućnosti“. „Broj radnika u EU raste i menja se zavisno od prilika na tržištu. Kvalifikovana radna snaga iz jedne članice Unije odlazi u drugu. Pri tome se nivo obrazovanja ovih radnika tokom poslednjih par godina značajno promenio. Nažalost mnogi od njih zbog ekonomskih prilika traće svoj talenat. Trećinu imigranata, koji prihvataju poslove ispod svojih kvalifikacija, čine građani istočnoevropskih zemalja EU“, prenosi frankfurtski list detalje studije hamburškog Instituta za privredna istraživanja i banke Barenberg.

Ipak raste i broj imigranata iz Rumunije i Bugarske

„Broj imigranata koji zbog posla napuštaju domovinu, drastično je porastao u periodu od 2009-2012. godine – za čitavih 20 odsto. Naročito u Nemačkoj, gde su prilike na tržištu rada još uvek povoljne. Broj građana iz drugih zemalja EU, koji danas rade u Nemačkoj, povećao se za 108 odsto (na 349.000 ljudi). Dakle, znatno više nego iz zemalja ‚trećeg sveta‘. Tome je doprinela ekonomska kriza u državama EU na jugu kontinenta“, prenosi Frankfurter algemajne cajtung.

Ipak, u poređenju sa Velikom Britanijom, posao u Nemačkoj traži nešto lošije kvalifikovana radna snaga. Čak i u slučaju imigranata sa istoka Evrope. „Jedno od mogućih objašnjenja jeste anagažovanje sezonaca“. Međutim, ne bi trebalo zaboraviti otvaranje tržišta za radnike iz Rumunije i Bugarske, a njihov broj se činjenica povećao. „Prema istraživanjima Instituta za tržište rada (IAB), u julu je u Nemačkoj živelo 490.00 građana iz pomenutih zemalja, što je 29 odsto više nego prošle godine. Broj zaspolenih među njima se povećao za 50 odsto (na 249.000), ali nažalost i broj primalaca pomoći za nezaspolene – za 69 odsto (61.000). Petina njih se državi obratilo za pomoć zbog niskih primanja, kojim ne uspevaju da pokriju troškove života.“