Nemačka vlada se distancira od SAD

Savezna vlada ni nakon objavljivanja izveštaja o praksi mučenja CIA ne smatra da se moraneophodno insistirati na kažnjavanju počinilaca. „To je stvar o kojoj bi trebalo da odluči američka vlada i političari“, izjavio je portparol vlade u Berlinu Štefen Zajbert.

Na pitanje da li prilikom eventualne posete Nemačkoj bivši američki predsednik Džordž V. Buš i njegov tadašnji zamenik Dik Čejni mogu da računaju da će biti uhapšeni zbog skandala oko mučenja, Zajbert je odgovorio da je za to zaduženo pravosuđe. Nemačka je, baš kao i SAD, jedna od zemalja koje su potpisale Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv mučenja koja sve zemlje-potpisnice obavezuje da krivično progone mučenja.

U ime nemačke savezne vlade Zajbert se jasno distancirao od metoda koje je koristila CIA: „Mučenja se nikada i ničim ne mogu opravdati. Savezna vlada uopšte nema saznanja da je CIA na nemačkom tlu imala tajne zatvore i da je zlostavljala zarobljenike“, dodao je Zajbert.

Čejni: Buš je znao

Bivši američki potpredsednik Dik Čejni je svom nekadašnjem šefu Džordžu V. Bušu prebacio da snosi saodgovornost za mučenja. Čejni je rekao da je Buš svojevremeno morao da „blagoslovi“ program mučenja. O izveštaju Senatova o mučenjima od strane CIA, Čejni nema najbolje mišljenje: izveštaj ne samo da je prepun velikih grešaka, nego je „pun sranja“, izjavio je on za TV-stanicu Foks njuz.

Iz izveštaja Senata objavljenog u utorak (9.12.) može se zaključiti da su osobe osumnjičene za terorizam nakon napada 11. septembra 2001. bile mnogo brutalnije mučene nego što se to do sada znalo. Istovremeno, CIA na taj način nije došla do mnogo upotrebljivih informacija. Čejni danas kaže: „Mi smo uradili upravo ono što je bilo neophodno kako bi uhvatili krivce za 11. septembar i sprečili nove napade. Tadašnja vlada uspela ostvariti oba cilja.“

Čejni ima i drugo mišljenje o ulozi Buša: u intervjuu za Foks rekao je da bivši predsednik bez sumnje snosi deo krivice za metode mučenja CIA. Buš je, po njemu, bio „integralni i sastavni deo programa“. U izveštaju međutim stoji da je bivši predsednik tek 2006. bio informisan o pojedinostima metoda mučenja. Čejni svejedno tvrdi da je Buš morao da odobri taj program: „Diskutovali smo o tehnikama – s naše strane uopšte nije bilo napora da ga držimo van te priče.“

Pet stotina stranica strahota

Bivši američki potpredsednik prebacio je istražiteljima Senata da se uopšte nisu potrudili da saslušaju ključne osobe koje su bile uključene u program. Onda bi, po njemu, možda na svetlo dana izašlo i da je tadašnji predsednik Buš znao više nešto što stoji u izveštaju.

Premlaćivanje zatvorenika, višednevno uskraćivanje sna, razvlačenje delova tela, seksualno nasilje, penetriranje medicinskim uređajima s ciljem „rektalnog hranjenja“, simulirane egzekucije – to su bile samo neke od metoda saslušanja u tajnim zatvorima CIA. Pritom je izveštaj Senata višestruko cenzurisana i skraćena verzija na 500 stranica. Originalni izveštaj ima ih više od 6.000.

sm/mm/qu (afp, dpa)