Nemačke firme napuštaju Irak

"To što se sada dešava je tragedija. Mogu se samo da se nadam da će se jednog dana vratiti razum i mir." Preduzetnik Ernst-Joahim Trap iz nemačkog grada Vesel vidno je pogođen kada govori o Iraku. Njegova porodična firma osnovana još 1952. i koju vodi zajedno sa svojim sinom, posluje u zemlji Eufrata i Tigrisa. Trap je nekada kao 17-godišnjak pratio svog oca i pomagao mu kao prevodilac. Ti bliski kontakti koji su godinama postajali i širili se, pomagali su mu u održavanju poslovnih veza, kaže on.

Pre svega je, kako kaže, jednu stvar naučio vrlo brzo: "Važno je imati dobre partnere koji su tamo kod kuće i koji su dobro upućeni". Na kraju krajeva svejedno je da li je u Bagdadu na vlasti kralj ili vlada: "Lokalna moć je u rukama šeika. To je tako već stotinama godina. Ako imate jedan dobar kontakt, onda se osećate prilično sigurno."

Nova opasnost za stare strukture

Tako je građevinska firma Ernst-Joahima Trapa 2012. u provinciji Anbar na zapadu zemlje započela realizaciju jednog projekta. Iznenađena je aktuelnim dešavanjima. "Kada smo pre dve godine počeli da radimo, govorili su nam da je ovde najsigurnije, jer se područje nalazi na krajnjem zapadu, neposredno pred sirijsku granicu. Upravo to područje sada kontrolišu Al Kaida i ISIS", priča ovaj 77-godišnjak razočarano.

Na gradilištu se istina još radi, ali zaposleno je još samo lokalno stanovništvo. Nemački inženjeri su iz sigurnosnih razloga povučeni. Takođe su i Simens i druge internacionalne firme povukle svoje radnike iz regiona ili zemlje.

Anbar je pored Ninve i Salahedina jedan od tri ratom posebno pogođena regiona, potvrđuje i Štefen Bem iz Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK). On stoga svim organizacijama i preduzećima preporučuje da budu oprezni i da povlače svoje radnike iz Iraka: "Postoje izveštaji da su oteti indijski i turski radnici. To je vrlo jasan znak za to da ovaj region trenutno nije siguran i da se u svakom trenutku može računati sa incidentima."

DIHK ima dva svoja predstavništva u Iraku: na severu u Erbilu, glavnom gradu autonomnog regiona Kurdistan i u glavnom gradu Bagdadu. Stručnjaci na licu mesta podržavaju preduzeća u potrazi za pouzdanim lokalnim poslovnim partnerima i savetuju ih u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova u pogledu bebezbednosti.

Velike šanse, veliki problemi

Trenutno u centralnom Iraku oko Bagdada i na jugu oko lučke metropole Basre, posluje 300 nemačkih firmi. U Autonomnoj oblasti Kurdistan na severu Iraka, svoja predstavništa i podružnice ima oko 40 nemačkih firmi. Nemačka privreda se poslednjih godina posebno angažovala u oblastima kao što su logistika, građevinarstvo, proizvodnja i snabdevanje struje. kaže stručnjak iz DIHK-a Bem: "Od 2008. je interes nemačkih firmi u Iraku značajno porastao. Ipak, mora reći da u poslednje vreme interes firmi opada zbog pogoršanja bezbednosne situacije."

Nemačka je u Irak u prošloj godini izvezla robu u vrednosti o 1,3 milijarde dolara. U arapskom svetu Irak je osma po redu zemlja u koju Nemačka izvozi. U poređenju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima (10 milijardi) i Saudijskom Arabijom (9 milijardi) Irak ima samo sporednu ulogu.

Ali u perspektivi ova zemlja ne samo zbog ogromnih naftnih rezervi nudi ogromne šanse, naglašava Štefen Bem: "Irak ima oko 80 milijardi američkih dolara deviznih rezervi. Taj novac je u suštini predviđen za izgradnju infrastrukture i investicione projekte. Novac je blokiran, jer recimo 2014. irački parlament nije usvojio budžet."

Između nade i straha

Tako već nekoliko meseci vlada jedna vrsta zastoja. Ukoliko se međutim budžet usvoji, u narednom periodu bi mogli biti pokrenuti novi projekti, a onda bi i nemačke firme mogle da računaju na unosne ugovore, uveren je stručnjak DIHK-a. "One firme koje su na licu mesta i koje su bile prisutne i za vreme embarga, brzo će se vratiti kada se situacija bar malo smiri. Kod novih firmi primećujem suzdržanost, koja će trajati još neko vreme s obzirom na razmere eskalacije."

Građevinski preduzetnik i poznavalac Iraka, Ernst-Joahim Trap suzdržan je, kada je o daljem razvoju Iraka. "Kada bih to znao bio bih najbolji savetnik Obame i mnogih drugih", kaže on sa osmehom na licu i nastavlja zamišljeno. "Iračko stanovništvo i vodeće ličnosti koje poznajem zapravo su vrlo razumne, tako da se nadam da će naći rešenje kako bi zemlja mogla računa na bolju budućnost."

Koch, Martin