Nemačke firme se vraćaju kući

Niski troškovi proizvodnje u inostranstvu kao da više ne privlače privrednike kao što je to donedavno bio slučaj. Na to ukazuju rezultati ankete sprovedene među 1500 firmi. Tokom poslednje tri godine, prebacivanje proizvodnih pogona u inostranstvo opalo je za 40 odsto. 2006. je 15 odsto svih industrijskih firmi otvaralo fabrike u inostranstvu, a danas to čini samo 9 odsto preduzeća. Vili Fuks, direktor Saveza industrije, o tome kaže:

„Preduzeća koja su prebacila pogone u inostranstvo da bi smanjila troškove – pre svega zbog jevtinije radne snage – danas uviđaju da su se ti troškovi i u drugim zemljama povećali, tako da to više ne donosi željenu prednost“.

Tome treba dodati još jedan argument.

„U zemljama u koje su naši koncerni prebacivali proizvodnju, javljali su se problemi sa kvalitetom kakvih ovde nije bilo“.

Istočna Evropa nije više atraktivna

Zbog toga se veliki broj firmi „vratio kući“. Posebno je veliki broj „povratnika“ iz zemalja istočne Evrope koje su pre pet godina pristupile Evropskoj uniji. Tamošnje plate su se tokom poslednjih godina drastično povećale, tako da su te zemlje izgubile prvobitnu atraktivnost. Oni koji još otvaraju fabrike u inostranstvu, radije odlaze u Aziju – posebno rado u Kinu. Ali, tamo lako može da dođe do razočaranja. Stručnjak Saveza nemačke industrije, Štefen Kinkel, prenosi da... „to pokazuje da sa tako velike kulturne i jezičke udaljenosti nije lako koordinisati pogone sa ciljem da se ostvari ušteda“.

Čak ni eko nomska kriza nije podstakla seobe firmi u inostranstvo. Vili Fuks kaže da „preduzeća vode računa da baš u vreme krize maksimalno iskoriste svoje kapacitete u Nemačkoj, da bi obezbedili radna mesta“.

Autor: Rolf Venkel/Saša Bojić

Odg. urednica: Željka Bašić-Savić