Nemačke kompanije osvajaju iračko tržište

Nemački investitori, u poređenju sa drugima, još uvek kaskaju, ali su na dobrom putu. Jedan od njih je Eduard Mece, menadžer jedne inženjerske firme iz Diseldorfa.

„Mnogi žele da okušaju sreću na brzinu, pa brzo budu razočarani. I za nas to nije bilo tako da sam mogao da kažem - idem sada u Irak da bi zaradio mnogo para i obezbedio posao mnogima u Nemačkoj. Mi smo išli na duge staze tako da ćemo iskoristiti priliku u severnom Iraku, a kasnije i na jugu zemlje.“

Meceovo preduzeće radi već više godina u Iraku. Prvi veliki posao bila je izgradnja kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje vode u glavnom gradu ove Iračke provincije. Kao i svuda u Iraku i ovde je nakon rata, sankcija i Sadama, infrastruktura u potpunosti ruinirana. Snabdevanje vodom i strujom mora biti obnovljeno.Ko u Iraku želi da posluje, taj mora pre svega da bude snalažljiv.

„Ništa nije moguće bez ličnih kontakata. Čovek mora biti na licu mesta, mora da vidi mušterije i ministarstva. Mora da posećuje mušterije u suprotnom je propao. Potrebno je i 10 do 15 poseta dok se ne uspostavi kontakt.“

Trenutno je u Iraku 20 preduzeća. Najmanje je onih u kojima rade Nemci. Ali, to nema nikakve veze sa bezbednosnom situacijom.

„Ja svih ovih godina nisam imao problema. Mi se krećemo automobilima ili peške i to nije nikakav problem.“

Nekadašnji savezni ministar privrede Mihael Glos otišao je još dalje u proceni stabilnosti. On je prošlog leta, prilikom posete Bagdadu, rekao da je ceo Irak stabilan iako je i sam nosio šlem i pancir.

„Otvorenost Iračana prema nemačkim preduzećima je velika. Sigurnost je veća, a i demokratija je uznapredovala. Privrednoj saradnji ništa ne stoji na putu.“

Ovaj optimizam ne dele svi. Mnogi preduzetnici ipak vide veliku razliku između Kurdistana i ostatka Iraka. Pri tome ne treba zanemariti činjenicu da je korupcija još uvek velika i da investitori ne raspolažu sa dovoljno privrednih podataka.