Nemačke radnje još bez „halal“ hrane

Ona ko u Nemačkoj želi da kupi prehrambene namirnice proizvedene prema pravilima islama, taj obično mora da ide u neku tursku ili arapsku prodavnicu. Namirnice koje se u tim radnjama mogu kupiti odgovaraju odredbama islama, što između ostalog znači da ne sadrže ni najmanje količine svinjskog mesa ili alkohola. Iako na tim namirnicama može veoma dobro da se zaradi, muslimani koji žive u Nemačkoj, u običnim prodavnicama i supermarketima neće pronaći ono što žele.

Prema informacijama „Mekafuda“, vodeće firme za proizvodnju duboko zamrznute „halal" hrane, širom sveta godišnja zarada od tih produkata iznosi oko 450 milijardi evra. U Nemačkoj se na tom poslu zaradi pet milijardi evra godišnje. „Ta branša ima velike potencijale, ali nemački trgovci još uvek zapostavljaju tu stalnu rastuću grupu stanovništva“, kaže Tom Bušman, iz „Mekafuda“ u razgovoru za Dojče vele.

U Nemačkoj trenutno živi oko pet miliona muslimana. Većina njih kupuje isključivo „halal" (na arapskom: dozvoljeno, odobreno) proizvode. Međutim, problem nije samo u tome što njih u nemačkim prodavnicama nema, već i u tome da oni nisu jasno označeni i da se često događaju zloupotrebe. Na primer, lanac restorana „Mekdonalds“ je u SAD platio oko 500.000 evra odštete raznim islamskim organizacijama zbog pogrešnog deklarisanja pilećeg mesa. Naime, „halal" ne znači samo da hrana mora da bude bez svinjskog mesa, već da životinje moraju da se drže, uzgajaju, hrane i kolju na posebno određen način. Pre klanja, na primer, potrebno je izgovoriti molitvu za svaku životinju posebno.

Suzdržani nemački trgovci

Veliki koncerni za proizvodnju hrane odavno su prepoznali mogućnosti koje im otvara posebno proizvedena hrana. Oni zato svoje proizvode sertifikuju, kako bi stekli poverenje muslimanskih kupaca.

Ipak, problem je u tome što se u samim prodavnicama ti proizvodi teško pronalaze, iako postoje u ponudi. „U Francuskoj, Belgiji i Holandiji u prodavnicama mogu da se vide veliki natpisi na kojima stoji „Halal". Toga u Nemačkoj nema“, kaže Javuz Ozoguz, šef Kancelarije za sertifikovanje „halal" proizvoda „M-Haditek" u Bremenu. Razlog za takvo ponašanje trgovaca, prema njegovom mišljenju, leži u strahu od negativne reakcije nemuslimanskih kupaca. Mnogi na primer misle da se prilikom „halal“ klanja životinja ne koriste sredstva za uspavljivanje – što u masovnom uzgoju definitivno nije tačno.

Osim toga, dodatni razlog je i činjenica da do sada u Nemačkoj ne postoji neki jedinstveni žig ili sertifikat već nekolicina različitih, što naravno zbunjuje kupce muslimane. „Reč je i o neodređenosti samih pravila u islamu. Postoje razne škole i razna mišljenja, nema jedinstvenog stava oko toga što je „halal“, a šta nije. Time se otvaraju vrata raznim interpretacijama“, kaže Tom Bušman.

„Halal“ će se ipak etablirati – u budućnosti

Uprkos dosadašnjoj situaciji, Bušman i Ozguz su ipak mišljenja da će se „halal“ proizvodi u Nemačkoj etablirati i to ne samo kod muslimana. Prema njihovom mišljenju, kvalitetniji uzgoj i manje dodatnih sredstva u hrani, na kraju će uveriti u nemuslimane. Kada će to tačno biti, za sada se još ne zna, ali proboj „halal" proizvoda u Nemačkoj dogodiće se kasnije nego u drugim evropskim zemljama.

Autorke: Rahel Bajg / Željka Telišman
Odgovorni urednik: Ivan Đerković