Nemački druidi – vera u prirodu i život s njom

Folkert Folkman uživa u prirodi. To je oduvek bilo tako i to je bio glavni razlog zbog koga je taj 55-godišnjak još pre par godina iz velegrada Frankfurta otišao u mali Bodenrod, mestašce okruženo šumama. Folker Folkman, međutim, nije bilo kakav ljubitelj prirode. On je druid. Ima dugu kosu, budne oči i svoju prethrišćansku veru praktikuje vrlo aktivno. On je predvodnik keltske verske zajednice u Nemačkoj.

Druidi su na području srednje Evrope bili rašireni pre oko 2.000 godina. Većinom su to bili sveštenici, čarobnjaci i proroci. Međutim, nakon širenja hrišćanstva bili su gotovo istrebljeni. Ali nisu sasvim nestali. U poslednjih 200 godina ponovo imaju sve više pristalica. Najviše ih je u Velikoj Britaniji. Procenjuje se da ih tamo trenutno živi oko 10.000. U pradomovini druida, taj poganski kult je pre dve godine kao religiju čak zvanično priznala i država.

Vera radosti

To i Folkert Folkman želi da postigne u Nemačkoj. Taj muzičar, lekar alternativne medicine i učitelj meditacije, 1979. je zaređen u keltski kult i od tada ima dozvolu da svoje znanje, kao učitelj, prenosi drugima. „Druidstvo je jedna od najstarijih svetskih religija. Postojalo je pre i hrišćanstva i islama. To je vera radosti. U okviru nje se ljudi okupljaju u prirodi, sade drveće i zajedno sviraju ili plešu“, kaže Folkman. On sam tokom različitih rituala i svečanosti najčešće svira harfu – instrument posebno omiljen među druidima.

U osnovi te religije ne stoje neki sveti spisi na koje bi se oslanjali. U centru pažnje je lično iskustvo. Druidi se osećaju delom svega što je živo. „Kada poštujem majku zemlju, ja je neću gaziti nogama i trovati je, već ću po njoj da igram“ – to je jedno od načela Folkerta Folkmana. Njegov cilj je da ljudima, pre svega mladima, pokaže put natrag k prirodi i da im pokaže kako je treba poštovati. Tako on na primer, s mladima sprovodi akcije sadnje drveća, a u poslednje dve godine sve češće ga pozivaju i u škole gde učenicima u okviru verske nastave govori o starim religijama.

Rituali u prirodi

Većina druidskih rituala obavlja se u prirodi, na otvorenom. To posebno važi za takozvane „Proslave prelaza“. Oni se odvijaju u važnim, takoreći prelomnim trenucima u životu ljudi, poput na primer rituala prihvatanja u društvo odraslih, venčanja ili smrti. Kada se ritual ne obavlja u prirodi, moguće ga je obaviti u takozvanom nemetonu, posebnom, kultnom prostoru. Jedan takav nemeton nalazi se odmah pored kuće Folkerta Folkmana. U njemu su brojni predmeti koji imaju spiritualno značenje. Među njima je i kopija male drvene figure jednog keltskog kralja koju su svojevremeno pronašli nemački arheolozi.

Procenjuje se da u području oko Frankfurta ima oko 500 pristalica druidske religije, a među njima ima zanatlija, bankara, lekara ili advokata. Većina njih, međutim, nije organizovana u udruženja, pre svega iz straha od stigmatizacije. Pristalice prirodnjačke religije – druidizma, ljudi često brkaju sa članovima neke sekte. U mestu gde Folkert Folkman živi, to međutim nije slučaj. „Mi u selu jedno mesto za obrede delimo sa hrišćanima“, kaže taj otac troje dece.

Organizovani poklonici paganskih religija

Ipak, ne boje se svi druidi stigmatizacije. Neki su organizovani u udruženja i to ne kriju. Andrea Groh bila je aktivna pri osnivanju Saveza udruženja tradicionalnih prirodnjačkih religija u Nemačkoj „KultUrgeister“. Tu su udružene grupe poput pristalica „Asatrua“, jedne starogermanske religije, ili članova udruženja šamana. „S jedne strane i nije toliko važno da čovek bude organizovan u nekom udruženju, jer, na kraju krajeva, svako individualno i za sebe stupa u kontakt sa božanskom snagom. To je moguće postići i kao samotnjak u šumi“, kaže Groh. Ali s druge strane, članovi „KultUrgeistera“ (u prevodu igra reči „kultura“ i „praduh“ odnosno „izvorni duh“) žele da budu prihvaćeni kao „ugledni sagovornici i savetodavci“, kaže ta žena duge kovrdžave kose.

Tako su članovi udruženja kao savetnici radili za Germanski muzej u Nirnbergu kao i za različite televizijske produkcije. Osim toga, oni već dvanaest godina organizuju tzv. Dan pagana. To je veliki skup pristalica različitih religijskih grupa, kako iz Nemačke tako i iz celog sveta.

Velike hrišćanske crkve u Nemačkoj – katolička i protestantska, su po pitanju prirodnjačke religije prilično opuštene. Po mišljenju evangelističkog teologa Kaja Funkenšmita iz Berlina „mnogi ljudi beže u paganske vere jer je savremeni svet sve kompeksniji, a istovremeno je i proces uništenja prirodne okoline sve intenzivniji. A s obzirom na to da se o mnogim sadržajima tih religija vrlo malo zna, ljudi na njih mogu projektuju i u njih interpretiraju sve svoje čežnje i želje.“ Ovaj teolog, međutim, ipak ne smatra da prirodne religije predstavljaju neku konkurenciju velikim svetskim religijama. „Za to one imaju premalo sledbenika i međusobno su suviše različite“, kaže Kaj Funkenšmit.

Autori: Kristina Bejert / Zoran Arbutina

Odg. urednica: Ivana Ivanović