Nemački jezik sve popularniji u svetu

Posle deficita u 2003. u 2004. ostvaren je višak od pola miliona evra pri ukupnom prihodu od 29, 5 miliona evra. Broj onih koji pohadjau kurseve nemačkog jezika u inostranstvu povećao se od 2000 do 2004 povećao se sa 143 000 na više od 154 000 u godini. U najvećem broju zemalja Geteovi insituti su institucije koje uživaju poštovanje. Napad, poput onog kada je u aprilu u Lomeu, glavnom gradu afričke držzave Togo, zapaljena zgrada Geteovog instituta, je izuzetak. O slučaju napada u gradu Lome i o uslovima u kojima rade Geteovi instituti sledi prilog Gintera Birkenštoka, koji je nastao na osnovu razgovora koje je Hajke Mund vodila sa predsednicom Gete Instituta Jute Limbah za Kultur raport Dojče Vele.

"U ovom slučaju napad je imao sekundarnu vezu sa Gete institutom. On je bio usmeren protiv nemačke politike s ciljem da joj naškodi. Nemačka ambasada je dobro osigurana, a Gete institut je bio u neku ruku "laka meta", i zbog toga je Gete institut u neku ruku poslužio kao "zamena cilja", kaže Juta Limbah. Gete institut u gradu Lome treba ponovo izgraditi kako bi studenti i kulturni pregaoci u Togou ponovo imali pristup ovom izvoru evropske umetnosti, kulture i nauke. Pristup, koji se u mnogim zemljama ne podrazumeva sam po sebi.Juta Limbah objašnjava."U izvesnom smislu tačno je da Gete institut u inostranstvu ima karakter foruma, prostor gde zainteresovani mogu da se približe literaturi, a pre svega novinama i časopisima koje se ne mogu nabaviti u knjižarama. Pre svega je bitna mogućnost da se ljudi obaveste o političkim dogadjanjima u demokratskom svetu. A to pokazuju primeri iz istorije Portugala i Španije, gde su za vreme diktature okupljali i sastajali opozicionari, intelektualci. Oni su mogli da čitaju rukopise i izdanja koja su u Frankovoj Španiji bila zabranjena."U mnogim zemljama u kojima ljudi pate pod teškim političkim uslovima, potrebno je ponuditi više od lepe literature. Tako da Gete institut svoju kulturnu politiku mora da prilagodi prema lokalnoj situaciji."To mi činimo već duže vreme, naročito u svim onim regionima u svetu u kojima se demokratija još nije učvrstila. Naravno da u takvim regionima razmišljamo o predmetu predavanja, razgovora i o literaturi koju ćemo ponuditi. Jer znamo da sigurno i u oblasti beletristike ima dela koja se bave prelaznim periodom društvene zajednice na putu iz diktature u demokratiju. Mi nudimo i literaturu koja se bavi pítanjem podele Nemačke. U osnovi reč je o tekstovima koji nailaze na veliki odjek upravo u onim zemljama koje su još i danas podeljene. Mi na primer, u izraelskim institutima i u Ramali, izmedju ostalog održavamo predavanja koja su posvećena istoj temi. Nasilje je jedna od tih tema, koja se obradjuje u izraelskim institutima kao i u Ramali. Ova problematika u Gete institutima obradjuje se takodje i kroz umetnost i literaturu.” U Gete institutu u Ramali istražuje se i nova forma rada u domenu kulture. Zajednički na tom projektu rade Nemačka i Francuska, a ova saradnja mogla bi da posluži kao prmer budućeg rada, o tome Juta Limbah… "Da tu se radi o modelu budućnosti, koji mi zajednički ne sprovodimo samo u Ramali već i u drugim mestima u svetu. Mi želimo da dokažemo važnu maximu Evropske Unije, naime, da je jedinstvena politika moguća i u kulturnoj šarolikosti."