Nemački mediji: odnosi Srbija-Hrvatska, izbor patrijarha…

„Srbija optužuje Hrvatsku za ratno huškanje“, piše Zidojče cajtung, a ispod tog naslova – velika fotografija Stjepana Mesića i Borisa Tadića, snimljeni s levog boka, stoje jedan do drugog u stavu mirno za vreme Mesićeve posete Beogradu. Prava slika državničke ozbiljnosti i dostojanstva. Priča je to o poslednjem Mesićevom verbalnom ispadu - da bi kao „predsednik Republike, u trenutku kada bi Milorad Dodik u Republici Srpskoj eventualno raspisao referendum o otcepljenju od BiH, odmah vojskom prekinuo koridor u bosanskoj Posavini“.

U Zidojče cajtungu to je preneto ovako:

„U jednom informativnom razgovoru Mesić je najavio da bi angažovao hrvatsku armiju kada bi bosanski Srbi uništili Bosnu i proglasili nezavisnost“.

U nastavku se dodaje:

„(Mesić) je rekao da Zagreb, prema Dejtonskom sporazumu, ima obavezu da garantuje jedinstvo Bosne. O angažovanju vojske govorio je čisto hipotetički. I pored toga, (riječki) dnevnik ’Novi list’ je od Mesićeve nepromišljene izjave napravio skandaloznu priču. Ogorčenje u Republici Srpskoj i u Beogradu bilo je veliko..."

„Selektivna kritika“

U nastavku je opisano kako su odnosi Srbije i Hrvatske sada dosegli najnižu tačku te da se spor rasplamsao još pred Mesićevu posetu Kosovu početkom januara, kao i da je Beograd to putovanje okarakterisano kao nova provokacija. „Kritika iz Beograda u Zagrebu se shvata kao selektivna“, piše dalje Zidojče:

„Kada je u decembru Kosovo posetio predsednik Slovenije Danilo Tirk, u Beogradu je vladalo ćutanje. Kao članica Evropske unije, Slovenija može da blokira integraciju Srbije u Evropu, pa već i zbog toga se srpski političari uzdržavaju od kritika. Zato kažnjavaju susedne zemlje - Hrvatsku, Crnu Goru i Makedoniju - koje su uspostavile diplomatske odnose sa Kosovom“.

Posle opisa još ponekih trzavica i osetljivih reakcija beogradskih političara na Mesićeve izjave, list navodi da srpski predsednik želi da „ubedi parlament da usvoji rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici. Protiv toga se nije pobunila samo nacionalistička opozicija. Tadić je rekao da je čak i u njegovoj porodici u julu 2005. postojao otpor zbog njegovo učešća na komemoraciji povodom desete godišnjice srebreničkog masakra. Njegov otac, poznati filozof Ljubomir Tadić, za vreme rata u Bosni bio je savetnik Radovana Karadžića, optuženog za ratne zločine“, piše Zidojče cajtung.

„Zemaljska moć patrijarha“

Frankfurter algemajne cajtung donosi poduži tekst o današnjem izboru novog patrijarha Srpske pravoslavne crkve. Ispod naslova „Zemaljska moć patrijarha“ piše da uticaj poglavara SPC seže „daleko van granica Srbije“. I taj članak ilustrovan je fotografijom – reč je o snimku iz 1995. godine na kome Radovan Karadžić i Ratko Mladić celivaju slavski kolač koji u rukama drži patrijarh Pavle.

U samom tekstu se takođe govori o tome kako je „patrijarh imao najtešnje veze za glavnim ratnim zločincima Karadžićem i Mladićem dok su oni u logorima držali više od 200.000 bosanskih muslimana i katolika, a srpske paravojne formacije sistematski silovale 20.000 bosanskih muslimanki“, što je izjava Tilmana Cilha, predsednika Društva za ugrožene narode, koji dodaje i da tendenciju da se Srbi učine odgovornim za sve zločine na Balkanu ne smatra uvek objektivnom. O uticaju Srpske pravoslavne crkve u tom članku piše:

„Dve decenije nakon svetskog zaokreta iz 1989. i deceniju posle pada Slobodana Miloševića, pravoslavna crkva je u Srbiji uticajnija nego što je bila u prethodnih 100 godina. Njena bliskost sa srpskim ratnim zločincima joj očigledno nije naškodila – naprotiv. Nema političara koji bi se usudio da se ispreči na putu njene neuvijene težnje za što većom vlašću. (...) SPC je institucija u koju veruje više od 58 odsto građana Srbije. To što oni neuporedivo manje poverenje poklanjaju parlamentu i političkim strankama, doduše, ne znači da bi Srbi najradije živeli u klerikalnoj vojnoj diktaturi, ali upućuje na otrežnjujuće zaključke o političkom raspoloženju u državi teško pogođenoj privrednom krizom“, piše Frankfurter algemajne cajtung.

Pripremio: Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković