Nemački menadžeri su beskrupulozni

„Predsednik Bundestaga optužuje menadžere da su beskrupulozni“, prenose nemački mediji reči demohrišćanskog političara Norberta Lamerta iz njegovog intervjua za Zidojče cajtung. Lamert je rekao da u okviru velikih firmi postoje ogromne razlike u platama i to čak i između prve i druge platne grupe. „To ne može da se opravda, pogotovo ne razlikama u postignućima i odgovornosti“, rekao je Lamert, koji smatra da se ta pojava odomaćila do mere koja može da se smatra – samoposluživanjem. „Ako privreda sama tu ne postavi jasne granice ili ne počne da se pridržava odredbi na koje se dobrovoljno obavezala, nametnuće se zakonsko rešenje“, kaže predsednik nemačkog parlamenta.

Radnicima – svaka čast

Lamert je rekao da ne može da shvati beskrupuloznost sa kojom se postavljaju i ispunjavaju zahtevi za plate. To važi, na primer, za finansijske posrednike čije pogrešne procene plaćaju poreski obveznici, pri čemu ti posrednici za svoje usluge traže premije, ako treba, i preko suda. Predsednik Bundestaga je istovremeno pohvalio uzdržanost zaposlenih u zahtevima za povećanjem plata: još pre 15 godina, Nemačka je važila kao evropski bolesnik, a sada je potpuno konkurentna na svetskom tržištu, „za šta treba zahvaliti disciplini zaposlenih kada je reč o plaćanju.“ Realne plate u poslednjem periodu gotovo da se nisu menjale, a „jedine upadljive promene su se desile na nivou uprava“.

Plata kao „perverzija“

Špigel onlajn tim povodom podseća da su se do sada kritikovanjem menadžerskih plata bavili uglavnom političari Levičarske stranke. „Tako je novi šef te stranke Bernd Riksinger nedavno u intervjuu za naš magazin rekao da menadžerske plate od 10 miliona evra, pa i još veće, predstavljaju pervertiran način razmišljanja o postignućima u tržišnoj privredi“. Riksinger je podsetio da u Francuskoj predsednik Oland želi da smanjenje plata šefova državnih koncerna bude i zakonski regulisano.

Olandov obračun sa menadžerima

Di velt se tokom vikenda pobliže pozabavio upravo francuskim predsednikom Olandom i to u ulozi – menadžera. Povod za članak je najava Pežo-sitroena da će morati da otpusti 8.000 radnika u Francuskoj i zatvori fabriku u mestu Olne-su-boa kod Pariza: „Oland je najavio da će njegova socijalistička vlada krajem meseca podneti plan pomoći francuskoj automobilskoj industriji“. Suština te mere je podsticanje kupovine automobila koji minimalno zagađuju životnu sredinu. To je zapravo najava uvođenja novog poreza na luksizne automobile – što bi trebalo da pomogne francuskim proizvođačima poput Renoa ili Pežo-sitroena koji su specijalizovani za automobile male, kompektne i srednje klase.

Revizor stiže u Pežo-sitroen

„Ova mera bi“, piše Di velt, „pogodila i nemačke proizvođače automobila, pre svega Mercedes, BMV i Audi”. Što se tiče Pežo-sitroena, francuski predsednik je ušao u oštar obračun sa rukovodstvom tog koncerna. Ono pojednostavljuje situaciju kada tvrdi da su za najnovije krizu krive visoke cene rada u Francuskoj. Predsednik tvrdi da je do krize došlo zbog pogrešnih strateških odluka i isplata dividendi akcionarima. Vlada je sada ovlastila jednog stručnjaka koji će da detaljno ispita finansijsku situaciju poznatog automobilskog koncerna.

Priredio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Jakov I. Leon