Nemački predsednik napada Putina

Posle podsećanja na nemački napad na Poljsku, nemački predsednik je rekao da dve zemlje danas „vodi sećanje“, ali da i zajedništvo kada je reč o „aktuelnoj pretnji“. upro prstom u svog ruskog kolegu Vladimira Putina. On je rekao da su posle pada Gvozdene zavese EU i NATO stupile u „nove odnose sa Rusijom“ i „integrisale je“. Gauk je dodao da „Evropa“ želi „povratak dobrosusedstvu“, ali „da osnov za to mora biti promena ruske politike i poštovanje principa međunarodnog prava“. List Zidojče cajtung primećuje da u Gaukovom govoru dominira prvo lice množine: „Mi… se pridržavamo prava, jačamo ga i ne trpimo da ono bude zamenjeno pravom jačeg, i zato se suprotstavljamo onima koji krše međunarodno pravo, anektiraju tuđe teritorije i vojno podržavaju otcepljenja u tuđim zemljama.“

„To možda zvuči previše ratnički, pa bi moglo da u Poljskoj izazove pogrešna očekivanja, a i nije u skladu sa diplomatskim kursom kancelarke“, piše Zidojče cajtung, „pa je Gauk u svoj govor ugradio i jednu kvaku: on je dodao da nas istorija uči da nekontrolisana eskalacija može da razvije dinamiku koja preti da se otme kontroli – tako da diplomatija uvek mora da drži otvorenim i politički izlaz iz situacije.“

U komentaru Gaukovog govora, minhenski dnevnik piše: „Nemački predsednik protivreči samom sebi. Kada je nedavno u Francuskoj bio na komemoraciji povodom 100-godišnjice izbijanja Prvog svetskog rata, on je opomenuo da ne treba izgubiti političku volju da se od starih neprijatelja naprave partneri i prijatelji. Pokazalo se da Joahim Gauk brzo odustaje, jer je sada u Poljskoj, povodom izbijanja Drugog svetskog rata, izgubio političku volju da u Rusiji vidi partnera. Za to je optužio isključivo Rusiju […] a to nije pametno. To je nerazumno. […] Nemački predsednik ima drukčiju ulogu od generalnog sekretara NATO. Verbalno naoružavanje ne spada u njegove dužnosti. On treba da miri, a ne da stvara podele.“

Ostali komentatori su, kada je reč o ovoj temi, uglavnom mirovali, a što se tiče kritika na račun nemačkog predsednika, većina listova je prenela reči šefa Levičarske stranke Bernda Riksingera iz njegovog intervjua za dnevnik Handelsblat onlajn: „Kada nemački predsednik na godišnjicu izbijanja svetskog rata doliva ulje na vatru jednog evropskog sukoba, onda to baš i nije svedočanstvo istorijskog senzibiliteta. To narušava sav trud oko deeskalacije sukoba u Ukrajini.“ Riksinger je od predsednika zatražio veću uzdržanost na spoljnopolitičkom planu, a Gaukov govor u Gdanjsku je nazvao „prvorazrednim gafom“: „baš ljudi na Istoku znaju da nam je za mir potrebno i pomirenje sa Rusijom.“