Nemački Roki na Brodveju

„Volim muziku, volim svoju ulogu, sviđa mi se šou. To je najbolje što sam u životu uradio“, kaže Endi Karl koji tumači Rokija. Iscrpljen je, ali srećan – to se jasno vidi tokom našeg susreta posle predstave u pozorištu Vinter Garten. Više od dva sata proveo je na sceni ovog poznatog brodvejskog teatra, boreći se pesnicama do – znamo već – konačne pobede. Od vuka samotnjaka do proslavljene zvezde boksa vodio ga je dug i težak put. Ovo je do sada najvažnija uloga Endija Karla. Zbog činjenice da na pozorišne daske dovodi filmski lik koji se kroz ikonografsku izvedbu Silvestera Stalonea duboko urezao u sećanje čitave generacije, prema ovom angažmanu oseća određeno strahopoštovanje. „Roki je bio vrlo skroman čovek“, priča Karl. „Činim sve što mogu kako bih prikazao njegovu ljudskost.“

Priča se u mjuziklu vrlo malo razlikuje od filmskog klasika iz 1976. Reč je o bokseru Rokiju Balboi koji se bori sa imidžom gubitnika i samoćom. Niotkuda dobija priliku života – da se bori protiv šampiona Apola Krida, kojeg u mjuziklu maestralno glumi Terens Arči. Kao i tako često u Holivudu, događa se nemoguće: Roki pobeđuje nadmoćnog Krida, a uz to osvaja i srce devojke Edrijan – u nemačkoj verziji je glumi Margo Zajbert. Na brodvejskoj premijeri, polovicom marta, bio je i legendarni Stalone. Kao nekada s filmom, sada se angažovao u potrazi za pozorištem koje bi izvodilo mjuzikl. Na kraju, izbor je pao na Hamburg, gde je predstava prvi put izvedena. Uz Stalonea, finansijski su je pomogla i braća Kličko.

Predstava na Brodveju igra se paralelno s onom u Hamburgu. Govoriti o nemačkoj produkciji, kako za Hamburg, tako i za Njujork, bilo bi preterano. Glavni glumci, kao i umeće postavljanja mjuzikla, dolaze iz SAD. Najtačnije bi bilo, kao što je to učinila nemačka novinska agencija DPA, brodvejsku predstavu opisati kao Re-Import.

Roki – dostojan konkurent

Ovoga petka samo je dve trećine pozorišta popunjeno. I na početku prizor ne deluje obećavajuće. Ali kako vreme odmiče i kako usamljeni Roki polako osvaja ofucani lokalni klub iz predgrađa, ali i devojku svog života, stvari kreću na bolje. Na kraju, publika je oduševljena, pogotovo virtuoznom akcijom u drugom delu, koja govori o Rokijevim pripremama za borbu i gde se, kroz video-animacije, citiraju filmske epizode i sve kulminira sudarom dva boksera. „Sve što su izveli na sceni, bilo je predivno“, kaže jedna mlada žena nakon predstave. „Jako mi se dopalo što su nasred prostorije postavili ring, fantastično.“ I zaista, kada se gledalište pretvori u boksersku arenu, a atmosferu zagreje pesma Eye of the Tiger, gledaoci jedva ostaju na svojim stolicama.

Ova mlada žena i njeni prijatelji na Brodveju su gledali Spajdermena i druge slične predstave. Ali nemački Roki može da im parira: „U svakom slučaju, predstava je jednako dobra kao i američka ostvarenja.“ Muškim posetiocima se više svideo drugi deo predstave: jedan od njih je i sam bokser. Sportski deo priče mu se veoma dopao, ali ukupan utisak nije sjajan: „Više napetosti, više akcije, manje pevanja“, ukratko je pojasnio svoj dojam.

Devojka koja je već nekoliko puta bila na predstavi, stoji na izlazu za glumce s dva buketa cveća: „Ovo je predstava na koju možete povesti svakoga: brata, prijatelje.“ Za Dakina Metjuza, koji igra Rokijevog trenera, ovaj mjuzikl je „trenutno najskuplji, ali i najuzbudljiviji šou na Brodveju“. Upoređujući ga s drugim uspešnim brodvejskim produkcijama, Metjuz za DW kaže: „Iskreno govoreći, ne vidim baš nikakvu razliku.“ On bi rado svoju ulogu igrao i u Hamburgu, ali baš kao i Endi Karl, ne govori dovoljno dobro nemački.

Kritika nije oduševljena

„Sentimentalno i sladunjavo“, ocenio je predstavu list Filadelfija Inkvajerer. Njujork tajms ostao je razočaran muzikom te s pravom upućuje kritiku kako se likovi, pogotovo u prvom delu, uopšte ne razvijaju. To nije samo kritika scenarija Tomasa Miana i Silvestera Stalonea, već i reditelja Aleksa Timbersa. Moguće je da je previše Njujorčana to pročitalo u svojim novinama te su zato ostali kod kuće. Ali svako ko je doživeo drugi deo predstave s fantastičnim 15-minutnim bokserskim dvobojem i testosteronom nabijenom atmosferom, neće požaliti što je za kartu izdvojio i do 150 dolara.

Autor: Gero Šlis / pš
Odg. urednik: Ivan Đerković