1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Nemački san o stalnom članstvu

27. septembar 2007.

U Njujorku je u toku zasedanje Generalne skupštine UN, na kojem je prvi govor kancelarke Merkel, od strane posmatrača ocenjen kao uspešan. Ona je obnovila zahtev Nemačke za mesto stalne članice u SB UN. Postoje li šanse?

https://p.dw.com/p/BkGT
Savet bezbednostu UN u NjujorkuFoto: AP

Lepi snovi ne umiru. A ovde se upravo i radi o snu da se živi u pravednom svetu u kojem će i stolice u Savetu bezbednosti UN-a biti tako rasporedjene da svi budu zadovoljni. Sa Nemačkom i Japanom kao stalnim članicama. One su to zaslužile, izmedju ostalog i zbog toga što su medju zemljama koje najviše uplaćuju u kasu svetske organizacije. Nemačka vlada u kojoj su hrišćanski i socijal demokrati, rado sanja ovakve snove.

Samo što Savet bezbednosti UN-a nije politički vrh u kojem se deli pravda. Arhitektura najviše instance UN-a utvrdjene nakon Drugog svetskog rata je toliko okorela, da će reforma tela koje broji 15 članova i sama najverovatnije ostati večiti san. Tako da će Nemačka i njene saveznice, Japan, Brazil i Indija i dalje još jače kucati na vrata Saveta bezbednosti.

U ovom trenutku najviše telo UN-a čine pet stalnih članica sa pravom veta: SAD, Rusija, Kina, Velika Britanija i Francuska. Preostalih deset članica rotiraju se po već ustaljenom principu. Može se reći da one pripadaju drugom razredu. Problem je medjutim u tome što svojih privilegija ne želi da se odrekne ni jedna od članica sa pravom veta. Svako želi da stekne što veću političku moć. SAD se zalažu da u Savet bezbednosti udje Japan, iako znaju da će Kina to blokirati. Postoji i grupa zemalja kojima ne odgovara proširenje kvote stalnih članica SB, kao recimo Pakistan kada se radi o Indiji, ili Meksiko kada je reč o kandidaturi Brazila. Više pravde teško da se može očekivati.

U najnovijoj diskusiji oko reforme Saveta bezbednosti novi kamen spoticanja je zahtev Afričkih zemalja da dobiju veći uticaj u ovom telu. Tako je reforma, koje bi moćne sile lako mogle da osujete, na staklenim nogama čak i ako ni jedna od pet članica sa pravom veta ni prst ne pomakne.

Pitanje koje se postavlja je šta se promenilo u odnosu na prethodni period?

Ništa, osim što ponovo zaseda Generalna skupština UN i ”proroci u Berlinu čekaju pravi momenat kada bi Nemačka mogla da postane stalna članica SB. Politička slabost ogleda se u tome što će posle obnovljenog zahteva Nemačke ponovo zanemeti njen glas. Ona je ponovo ljubazno saslušana, jer niko ne želi da se sudari sa nacijom koja je tako dobar platiša.

Ali sada, kao i ranije uspeha neće biti.