Nemačko-poljski put ka pomirenju

„Taj tako reći mirovni pozdrav predstavlja najavu novog početka u posleratnoj Evropi. To je bila prekretnica. Bez onog što se u Križovi dogodilo, Evropa bi izgledala sumorno“, kaže Alfons Nosol, nadbiskup u penziji iz poljskog grada Opole.

Nosol je poreklom iz Šlezije. U leto 1989, učestvuje u pripremama za posetu tadašnjeg nemačkog kancelara Helmuta Kola Poljskoj. Sastaje se sa njim i poziva ga na crkvenu misu. Do susreta je došlo u mestu Križova, malom selu pokraj Svidnice u Donjoj Šleziji, itekako značajnom istorijskom gradu. U njemu se nalazi dvorac osnivača okruga, Helmuta Džemsa fon Moltkea. Križova je u vreme nacističkog režima bilo jedno od glavnih uporišta snaga otpora.

Poljski strahovi

„Mogao sam da primetim koliko ga je taj susret dotakao i koliko mu je značio. Bila je to vrlo autentična emocija. Videlo se koliko je to bio važan dan za njega“, izjavio je jednom prilikom poljski premijer Mazovjecki, koji je u međuvremenu preminuo.

Bila je to idealna prilika za teške razgovore o novom poglavlju u bilateralnim odnosima dveju zemalja. Mesec dana pre toga, u Poljskoj je na vlast, po prvi put od 1945. godine, došao premijer koji nije bio komunista. Istovremeno, tri dana pre toga, u Nemačkoj je pao Berlinski zid, što je nametnulo nove izazove, poput ujedinjenja.

Doduše, vodeći intelektualci koji su predvodili građanski pokret u Poljskoj nisu pozitivno reagovali na signale iz Berlina o ponovnom ujedinjenju. Integracija zapadnog dela Poljske je ono čime su bili okupirani. „S druge strane, u poljskom društvu postojao je strah od snažne Nemačke. Mogla se uočiti zabrinutost od eventualnog revizionističkih tendencija, koje bi mogle imati važnu ulogu u nemačkoj politici“, obrazložio je Mazovjeci u jednom intervjuu za DW.

Zaboravljeni u senci pada Berlinskog zida

„Taj čin pomirenja imao je neverovatno snažan emotivni naboj“, ističe Valdemar Čahur sa Univerziteta u Varšavi. Međutim, imajući u vidu da je neposredno pre toga srušen Berlinski zid, dešavanja u Križovi izgubila su istorijsku težinu, iako je reč o veoma važnom događaju, dodaje taj stručnjak.

„Svih ovih godina Nemcima sam morala da objašnjavam šta se tom prilikom dogodilo, do kakvog pomirenja je došlo“, dodaje Anemari Franke, koja je od 2004. do 2013. godine, bila na čelu fondacije Križova. „U udarnim vestima bilo je informacija o tome, ali s obzirom na to da su svi pogledi bili uprti u Berlinu, čin pomirenja nije ostao u njihovom sećanju.“ U Poljskoj je drugačije.

Na istorijski značaj tog događaja, ujedno i povodom 25. godišnjice od susreta Kol-Mazovjecki, trebalo bi da podseti izložba koju će 20. novembra otvoriti nemačka kancelarka Angela Merkel i šefica poljske vlade Eva Kopač. Kazimir Vojcicki, kustos izložbe i profesor na Varšavskom univerzitetu, ne sumnja u to da građani „znaju šta se u Križovi dogodilo“, ali se, dodaje, „ipak mora objasniti i podsećati na značaj tog susreta“.