Nemačko-srpska diplomatija
8. novembar 2007.
Vidno razočaran, prvi se novinarima obratio Štajnmajer:
«Nismo tamo gde smo želeli da budemo. Nadali smo se da će pregovori pod okriljem Trojke brže dovesti do približavanja stavova. To do sada nije bio slučaj. No ostaje nam još mesec dana i nadam se da su sve strane u regiji shvatile da mnogo više vremena - nemamo na raspolaganju.»
Smrknut i patetičnim glasom, Štajnmajer je pokušao da pokaže da nije još sve izgubljeno:
«Postoji tračak nade u prikladnost ovog procesa da obe strane podstakne na razboritost, kako bi se sprečilo izbijanje većih kriza na zapadnom Balkanu.»
Štajnamjer nije hteo da se upušta u diskusije o međunarodnom priznavanju eventualne samoproglašene nezavisnosti Kosova, no takav scenario nije izričito ni isključio. Zato je u roku od samo nekoliko minuta čak četiri puta ukazao na opasnost od novih sukoba u regiji.
Jeremić je izneo stav da vlada u Beogradu u duhu evropskih integracija i poštovanja međunarodnog prava čini sve kako bi se našao kompromis s Prištinom. I dodao:
«Ako dogovor ne postignemo do 10.12., nadam se da ćemo ga postići 11.12. Ako ne 11.12., onda 12.12. Što pre, to bolje. Uostalom, pronalaženje kompromisa je mnogo važnije od određivanja vremenskog roka.»
U tom trenutku Štajnmajer gubi strpljenje, napušta ga diplomatska suzdržanost te, okrenut prema svom kolegi iz Srbije, kaže:
«Nastojanja da se sporazum postigne nakon 10. decembra – premda se ovde spominjao i 11. – u sebi nose rizik da neće doprieti većoj stabilizaciji Balkana, nego pre njegovoj daljoj destabilizaciji. Mislim da ste shvatili poruku i stoga ostaje naša ambicija da pomognemo Trojki kako bi ostvarila rezultate do 10.12. Srdačno se zahvaljujem.»
Jeremić je onda dodao:
«Učinićemo sve što je moguće kako bi se ostvario napredak u procesu do 10. decembra. Srbija želi da bude deo rešenja, a ne deo problema.»