Nemačkoj su potrebni sezonski radnici

Špargle su u Nemačkoj omiljeno povrće. Medjutim ove godine čitava polja u Donjoj Saksoniji, najvećeem proizvodjaču špargli u zemlji ,zarstaju u korovu. Zbog visokih temperatura početkom maja , špargla je odlično rodilaa – ali nije bilo dovoljno nadničaare da je požanju.

Skoro 30 odsto proizvodjača ovog plemenitog povrća prekinulo je proizvodnju, zapravo žetvu još pre zvaničnog kraja sezone – 24.juna. U Severnoj Rajni Vestfaliji, koja je drugom mestu u nemačkoj po velicni površine zasadjenoj šparglama ,zettva nije prekinuta ali je bilo ozbiljnih porblema sa berbom jagoda. Zbog nedstaka pomoćne radne snage morala su biti uzorana čitava polja sa zrelim jagodama .

Nemački proizvodjači voća I povrća najradije zapošljavaju radnike iz Poljske i Rumunije.Medjutim za razliku od ostalih članica EU, oni moraju za svoje strane radnike da dobiju posebne dozvole, čija izrada po pravilu traje 3 meseca. Kada zavladaju visoke temperture,to odugovlačenje stvara seljacima velike probleme. Osim toga,Poljaci I Rumuni sve češće odlaze na sezonski rad u druge zemlje.U velikoj Brtitaniji mogu da rade neograničeno dugo dok im u nemačkoj radna dozvola važi samo 4 meseca.

“U Engleskoj nam se više isplati da radimo. Tamo zaradjujemo dvostruko ili trostruko više nego ovde.Mi smo jedni od maloborjnih koji su ponovo došli u Nemačku. Ja lično ne mogu u Engelsku jer bih tamo morala da potpišem ugovor na duže vreme.Ovde mogu da radim mesec dana, a toliko I imam odmora. - kaze Marijakoja je zaposlena u Poljskoj.Još uvek rado dolazi u Nemačku na žetvu špargle kako bi zaradila koji evro. Medjutim I u Poljskoj plate rastu-pa je pitanje koliko dugo će Marija još dolaziti u Nemaačku.

Strani nadničari dobijaaju 5 evra po satu.Uprkos jakoj konkurenciji iz drugih zemalja EU ,nemački seljaci ne mogu više da plaćaju, jer svoje prozvode na tržište iznose preko diskontnih supermarketa sa ekstremno niskim cenama.

“Kada bi smo od kupaca na veliko dobijaali jedan evro više po kilogramu ne bi smo imali problema da plaćamo sezoinske radnike” kaže Ditrih Paul predsednik udruženja seljaka u Donjoj Saksoniji.Nigde se hrana ne prodaje u bescenje kao u nemačkoj– jada se on.Nemci nisu spremni da kupuju skupu hranu.

Medjutim ako sezonsk iraddniči I dalje buddu zaobilazili nemačku – propašće citava proizvodnja voća I povrća u zemlji.

Udruženja seljaka u nemačkoj za ovakvu situaciju krivi vladu.Po zakonu od 2005 godine seljak sme da zaposli maksimalno 90 strne sezonske radne snage. Najmanje 10 odsto sezonaca moraju bitti nezaposleni Nemci.Mnogi seljaci više in pokušavaju da kontaktiraju biroe za zapošljavanje jer imaju loša iskustva.Mnogi takvi sezonci sa biroa,ili se uopšte ne pojave na polju ili ne izdrže do kraja žetve.Stoga udruženje traži da se uknu ograničenja za zapošljavanej stranih sezonskih radnika.

“Zahtevamo od poltike da u razgovrima sa drugim zemljama, na primer sa Ukrajinom, Belorusijom ili Moldavijom - u kojima predpostavljamo ima dovoljno ljudi spremnih za sezonsaki rad – uspostave odgovarajuću saradnju. Dugoročno gledano mi nećeemo moći da računamo sa radnicima iz zemalja koje su postale članice EU.” Kaže Ulrih Muz iz udruženja seljaka u Rajnskoj oblasti.

Medjutim tako nešto za sada nije mogucće.Treba sačekati do 2009 ili najkasnije do 2011 kada će tržište rada u nemačkoj biti otvorenije, makar za ljude iz novih članica EU u istočnoj Evropi.