Nemačkoj trebaju radnici svih profila

U Nemačku se prošle godine uselilo 1,081 miliona ljudi, dok se odselilo 712 hiljada. Toliki broj došljaka nezabeležen je već 20 godina, od ratova u bivšoj Jugoslaviji. Današnji došljaci kolokvijalno se nazivaju „ekonomskim migrantima“ jer dolaze pre svega u nadi da će u Nemačkoj naći posao i zaraditi nešto novca. Ne čudi onda da uglavnom stižu državljani članica EU (koji imaju pravo na boravak u Nemačkoj) u kojima je nezaposlenost visoka – Poljaci (68.100), Rumuni (45.700), Mađari (26.000), Bugari (25.000). Osetno je porastao broj građana iz zemalja pogođenih krizom evra – Španije, Grčke, Italije i Portugalije. Očekivano, tri četvrtine doseljenika stiglo je u ekonomski najjače savezne države – Bavarsku, Severnu Rajnu-Vestfaliju, Baden-Virtemberg, Hesen i Donju Saksoniju. Tim povodom ARD je u jutarnjem programu intervjuisao Filipa Reslera, ministra privrede, vicekancelara i lidera Stranke slobodnih liberala.

Da li je ovoliki broj došljaka dobitak za Nemačku?

Apsolutno. Sa jedne strane, moći ćemo da prevaziđemo nedostatak stručne radne snage, a sa druge, ovim se potvrđuje nemačka kultura dobrodošlice. Ljudi žele da dođu ovde, da doprinesu razvoju i blagostanju, a znaju da će u Nemačkoj biti dobrodošli.

To sve zvuči sjajno, ali u praksi mnogi ljudi dolaze stisnuti siromaštvom. Da li mislite da dolaze u Nemačku da ostanu, ili pre svega da stvore sebi bolje životne uslove?

U pitanju je i doprinos jakoj, zajedničkoj Evropi. Ljudi koji trenutno nemaju šansu da izgrade karijeru u Španiji ili Italiji, mogu to da urade u Nemačkoj. To pomaže porodicama iz Španije ili Italije, ali pomaže i našem tržištu rada. Legitimno je i pitanje koliko će ti ljudi ostati u Nemačkoj – to je skoro svejedno, jer oni će uvek ostati Evropljani.

Mnoge opštine tvrde da ne mogu da izađu na kraj sa migrantima iz Rumunije ili Bugarske jer su mnogi socijalni slučajevi koji puno koštaju. Socijaldemokratski kandidat za kancelara Per Štajnbrik kaže da treba pomoći i tim ljudima, dok ministar policije Fridrih smatra da ih treba vratiti u zemlje porekla. Kakav je stav liberala?

Najpre, ne treba govoriti ni o kakvom proterivanju jer to nije u skladu sa pomenutom kulturom dobrodošlice. Mi, naravno, vidimo teškoće koje imaju komune i zahvalni smo što preuzimaju brojne troškove na sebe. Moramo zajedno da sagledamo problem, da vidimo kako da pomognemo opštinama, ali i ljudima. Treba reći da je veliki broj imigranata zapravo obrazovan kadar koji nam hitno treba. Onima koji dolaze zbog siromaštva možemo pomoći tako što im nudimo posao – ne trebaju nam samo akademski građani, nego i obučena radna snaga i zanatlije. Ako još nemaju obuku, moramo naći način da ih ovde školujemo.

Verujete li da će Nemačka tako rešiti svoj demografski problem? Naime, izgleda da ćemo uskoro imati premalo radne snage…

To je deo rešenja. Moramo bolje da uskladimo porodicu i posao, kao i da održimo starije zaposlene na svojim radnim mestima. U mere spada i plansko doseljavanje radne snage, tu bi trebalo da imamo poseban zakon kao SAD ili Kanada. Mora se utvrditi koji profil radnika nedostaje Nemačkoj, i za ljude koji spadaju u taj profil, doseljavanje treba da bude lako i jednostavno.

Opet zvuči sjajno, ali Vi ste na vlasti, zašto to već niste uradili?

Radimo na tome, uveli smo Plavu kartu (Blue Card). Uz pomoć nje, ljudi sa posebnim kvalifikacijama – recimo inženjeri – mogu lakše doći u Nemačku. Na pravom smo putu.

Problem je i što Nemačka ne dozvoljava dvojno državljanstvo. Vi ste za to, ali Vaš koalicioni partner, demohrišćani Angele Merkel, još uvek su protiv?

Naravno da želimo dvojno državljanstvo, to bi bio prilog kulturi dobrodošlice. Nadam se da će to biti tema prilikom pregovora o sledećoj koalicionoj vladi.

Intervju: Kristiane Majer
Odg. urednik: Ivan Đerković