Nemačku čekaju velike promene
3. jun 2019.
Ishod izbora za Evropski parlament je za političku Nemačku bio potres čija razorna snaga tek sada izlazi na videlo. Najava predsednice SPD Andree Nales da će se povući sa svih političkih funkcijamnogo je više od internog problema nemačkih socijaldemokrata: to je istovremeno i simbol stanja u kojem se nalazi ne samo SPD nego i CDU. Dakle - obe velike stranke koje su od samog osnivanja Savezne Republike Nemačke naizmenično i u različitim konstelacijama postavljale kancelara odnosno kancelarku.
I jednoj i drugoj stranci trenutno nedostaje staloženost koja im je potrebna da izađu na kraj sa odgovornošću vladanja - i programski i kadrovski.
CDU ili stranka od juče
Najpre o Demohrišćanima: otkako je Angela Merkel odstupila sa čela stranke – posle loših rezultata CDU na pokrajinskim izborima – borbe unutar stranke je teško obuzdati. Nova predsednica stranke i potencijalna naslednica Merkelove na funkciji kancelarke, Anegret Kramp-Karenbauer (ili AKK kako je u javnosti zovu) loše se prezentira. Njeno ulagivanje desnom krilu Unije u predizbornoj kampanji za EP nije ništa donelo ni njoj ni njenoj stranci. Naprotiv.
Još veća greška je bila katastrofa u komunikaciji koju je AKK izazvala kritikom jednog Jutjubera. Pokušaj pokazivanja oštrine i zalaganja za stroža pravila na internetu teško joj se obio o glavu. Štetu nije pretrpela samo ona, već i čitava stranka. Ostavila je utisak stranke ostarelih, istrošene i nespremne za budućnost.
SPD ili stranka koja ne zna kako
Kod Socijaldemokrata je sve još komplikovanije. Već šest godina je manji partner u velikoj koaliciji i pokazala je da nema čime da se suprotstavi veštim manipulacijama kancelarke. Bila to minimalna nadnica ili dečji dodatak: u slučaju praktično svih reformi koje su pokrenule socijaldemokrate je na kraju uvek Angela Merkel bila ta koja je izvlačila korist. Ne znaju da reše ni temeljni problem: gde da se postave u političkom spektru gde im liberalni CDU otima mnoge teme tipične za socijaldemokrate. Tu SPD ne nudi programske alternative, nego samo bitke različitih frakcija i stalno nova lica na čelu stranke.
Sada će i ova šefica SPD-a podneti ostavku. Time se otvaraju sve mogućnosti. Jer SPD je potonuo toliko duboko da mnogi žele da se okonča užas zvani velike koalicija - bez obzira po kojoj ceni.
Brzopletost je uvijek opasna
Ali to je opasno. Jer, šta će biti ako već ove godine budu održani prevremeni izbori? Ni SPD, ni Unija trenutno nemaju kandidata koji bi građanima delovao ubedljivo. Ni jedna, ni druga stranka nemaju program kojim bi ponudili odgovore na aktuelne brige građana. Tema zaštite klime je samo jedna od mnogih, mada se trenutno najglasnije govori o tome.
Nemačka je čvrsto na tlu demokratije. Ni na prevremenim izborima praktično ne bi bilo šanse da desničarski i nacionalistički populisti osvoje većinu koja bi ih dovela na vlast. Bar to je dobra vest u ovim, za Nemačku turbulentnim, vremenima.
Već i zbog značaja Nemačke u današnjem svetu jednostavno se ne sme dozvoliti da buduće događaje određuju interne borbe stranačkih frakcija ili svađa oko budućeg šefa stranke. I SPD i CDU bi trebalo da prihvate dobar savet da odvoje dovoljno vremena za rešavanje problema. Prava deviza bi trebalo da bude: odluke ne treba da budu brze, nego ispravne. Srednjoročno gledano, Nemačka će ostati stabilan i u pozitivnom smislu uračunljiv međunarodni partner samo ako se u onome što se radi sada misli na političko oblikovanje sutrašnjice. A ne na ostajanje na vlasti danas.