Nema štednje na kuci i maci!

S obzirom na često perverzne izraze naklonosti prema kućnim ljubimcima u razvijenom svetu, zapravo je veoma malo kritičara takvog ponašanja. Svetsko tržište predmeta za kućne ljubimce se procenjuje na iznos koji kud i kamo premašuje budžete nekih država – 57 milijardi dolara. To je zapravo tek procena, a i dok čitate ovaj tekst možete biti sigurni da će ovaj iznos u međuvremenu narasti. Jer iako Erik Asadurijan iz Instituta Vorldvoč u Vašingtonu ukazuje da bi taj novac bio dovoljan da se prepolovi glad u svetu, nema tog industrijskog sektora koji je toliko rastao čak i u godinama krize.

Nemačka nipošto nije izuzetak u ovom trendu i poneki podatak mora da zaboli baš svakoga, bez obzira koliko bio naklonjen životinjama. Tu sada nije reč o modnim revijama za pse, korpama od plemenitih metala ukrašenih kristalima Svarovski, psećim naočarima za sunce čuvenih proizvođača, hotelima ili čak avio-kompanijama za kućne ljubimce. Naime: 2009. su u Nemačkoj vlasnici oko 23 miliona kućnih ljubimaca potrošili na njihovu hranu oko 2,7 milijardi evra. Te iste godine je u ovoj zemlji na hranu za bebe potrošena – jedva četvrtina tog iznosa!

Za ljude preskupo, za životinje uobičajeno

Činjenica je da je u međuvremenu potrebna površina jednog Novog Zelanda samo da bi se prehranili psi, izračunao je američki kritičar u svojoj knjizi „Je li vreme da se pojede pas?“ Nemački nutricionista Hans-Urlih Grim je takođe jedan od retkih koji se usudio da podigne glas protiv takvog rasipništva. On ukazuje da će retko koje domaćinstvo biti spremno da plati više od 4 evra za svoje ćureće pečenje – ali toliko košta ekskluzivna porcija „svečanog obroka“ za pse, kako reklamira jedan proizvođač.

Problem je da su i odredbe o označavanju hrane za ljude u Evropskoj uniji vrlo manjkave, ali kada je reč o hrani za životinje, odredbe zvuče kao da su ih pisali sami proizvođači. Tek sitnim slovima, negde na rubu kutije se može pronaći da u tom „svečanom obroku“ ima mizernih 4 odsto ćuretine – bolje rečeno, materijala koji potiče sa neke ćurke, a to nipošto ne mora biti meso. Jer da je manje od tog iznosa, onda ipak ne bi smeli da u naziv stave da je reč o ćuretini. Ostatak je u pravilu smesa raznog porekla, otpaci od ostalih životinja i, naravno, aromatični sastojci koji sprečavaju pravi smrad koji bi u normalnim okolnostima izlazio iz te posudice i koji privlače kućne ljubimce da progutaju ono što je gazda kupio.

Jer hrana za kućne ljubimce je ubedljivo na prvom mestu proizvoda na kojima zarađuju proizvođači. Samo njih četiri – Proktor en Gembl, Mars, Nestle i Kolgejt-Palmoliv drže 80 odsto čitavog svetskog tržišta. A kada se postavi pitanje, ko im je važniji – ljudi ili životinje, tu nema ni najmanje dileme. Tako američki proizvođač Mars u Nemačkoj prodaje svoje čokoladice u vrednosti od 500 miliona evra, a svoju hrane za životinje (Viskas, Pedigre) – 724 miliona evra!

Autor: Anđelko Šubić (Der Spiegel, FTD, dpa)

Odg. urednik: Nemanja Rujević