Nema nagrade za Putina

Udruženje „Radionica Nemačka“ odlučio je da ove godine ne dodeli nagradu „Kvadriga“. Žiri koji dodeljuje nagradu saopštio je u subotu, 16.7. nakon sednice u Berlinu da ona neće biti dodeljena nikome u 2011. godini. Pored Vladimira Putina, nagradu su ove godine trebalo da dobiju i palestinski premijer Salam Fajad, meksička ministarka spoljnih poslova Patricia Espinoza i nastavnica i spisateljka Betil Durmaz, poreklom iz Turske.

Pritisak javnosti

Namera da se nagrada dodeli i ruskom premijeru izazvala je proteste u javnosti i žestoke rasprave. Više ranijih dobitnika oštro je kritikovalo odluku. Jedan od tih ranijih dobitnika, danski umetnik Olafur Eliason, vratio je u znak protesta nagradu, a bivši češki predsednik Vaclav Havel zapretio je da će je vratiti. Neki članovi žirija za dodelu nagrade podneli su ostavke, među njima predsednik Zelenih Džem Ezdemir i tvorac Vikipedije Džimi Vels.

U saopštenju koje je izdao posle jučerašnje sednice žiri kaže da je „pogođen oštrim kritikama u medijima, koje je uputio i jedan broj političara“. Dodaje se da je upućeno izvinjenje onima koji su se osetili pogođenim. Žiri takođe kaže da se nada da će sa razumevanjem biti primljena odluka da se ove godine potpuno odustane od dodele nagrade, jer sve veći pritisak i opasnost od dalje eskalacije ne ostavljaju nikakvu drugu mogućnost.

Bivši predsednik Rusije i današnji predsednik ruske vlade Vladimir Putin trebalo je da dobije nagradu za „zasluge za pouzdanost i stabilnost rusko-nemačkih odnosa“.

Kritike iz Rusije

Imajući u vidu konsultacije predstavnika dve vlade ovog ponedeljka i utorka u Hanoveru moskovski stručnjak za Nemačku Vladislav Belov kritikovao je odluku žirija. Politolog iz Evropskog instituta Akademije nauka u Moskvi smatra da je uskraćivanje nagrade predstavlja narušavanje ugleda predsednika ruske vlade. „Za Putina to je šamar i njegov imidž je na taj način narušen“, izjavio je Belov nemačkoj novinskoj agenciji dpa. Politolog je kritikovao žiri zbog greške koju je napravio, jer – kako kaže – ko dodeljuje nagradu Vladimiru Putinu trebalo bi da zna u šta se upušta.

Prema njegovim rečima, žiri je od početka morao sasvim jasno da kaže da Putin „bez obzira na sve opravdane kritike ima nesporne zasluge za razvoj rusko-nemačkih odnosa“. Putin ne samo da govori nemački, nego je imao zasluge za kontakte dve zemlje i pre nego što je postao predsednik, odnosno premijer. Sada se Putin našao u situaciji kao beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko koga kritikuju kao „poslednjeg diktatora Evrope“. Međutim, Belov ne očekuje štetu po nemačko-ruske odnose koji su „čvrsti i dobri“.

Šamar demokratiji

Nasuprot takvom mišljenju, borci za građanska prava u Rusiji ocenili su planiranu dodelu nagrade kao „šamar pokretu za demokratiju“. Putinu nije mesto među dosadašnjim dobitnicima nagrade, izjavio je tako predsednik „Ruskog pokreta za ljudska prava“ Lav Ponomarjov. On je podsetio da su među dosadašnjim dobitnicima bivši nemački kancelari Helmut Kol i Gerhard Šreder, te bivši predsednici (Rusije) Mihail Gorbačov i (Češke) Vaclav Havel.

Jelena Panfilova, predsednica Transparensi internešenel u Rusiji, smatra da su u pozadini dodeljivanja nagrade Putinu ekonomski interesi Nemačke. Panilofa misli da je sigurno postojala nada u povlastice kada je reč o snabdevanju gasom.

To mišljenje deli i ruski politolog Dmitrij Oreškin. On kaže da je očigledna zavisnost Evropske unije, i posebno Nemačke, od ruskog gasa, dakle Vladimira Putina. Zauzvrat, Putin se nadao da će imati „evropski oreol“ u predizbornoj kampanji za predsedničke izbore iduće godine u Rusiji.

Nagrada Kvadriga

Inače, nagradu Kvadriga, koja podseća na četvoropreg na Brandenburškoj kapiji u Berlinu, ustanovilo je Udruženje „Radionica Nemačka“ 2003. godine i ona se dodeljuje ličnostima koje su dale veliki doprinos prosvećivanju, angažovanju i opštem dobru. Odličje i mala suma novca uručuju se 3. oktobra, na dan ujedinjenja Nemačke.

Kako se kaže, 35 članova kuratorijuma čine „istaknuti predstavnici svih stranaka, glavni urednici i direktori medija, istaknuti predstavnici privrede“. Tako su u kuratorijumu bivši državni sekretar u ministarstvu spoljnih poslova Volf-Rutard Born, bivši ministar saobraćaja Peter Ramzauer (CSU) i stručnjak za spoljnu politiku CDU Filip Misfelder, te mnogobrojni politički savetnici.

O sudbini nagrade posle ovogodišnjeg debakla odlučivaće se sledećih nedjelja.

Autori: Hartmut Lining, Nenad Briski (afp, dapd, dpa)
Odg. urednik: Jakov Leon