Nema promena granica na Balkanu

Nedavno je za isti list Frankfurter algemajne cajtung predsednik Srbije Boris Tadić rekao da „ko zna da tumači istoriju primetiće da je formiranje Velike Albanije bilo dugoročni cilj Albanaca.“ Enver Hodžaj smatra da takva izjava nema nikakvog dodira sa stvarnošću. “Već je 90-ih godina, raspadom Jugoslavije, naš dugoročni cilj bio stvaranje kosovske države. Mi smo protiv velikoalbanskih, velikosrpskih i svih drugih projekata koji su u tom nazadnom smislu “veliki”. Takvi projekti su na Balkanu pre 20 godina bili na agendi drugih naroda, a pokušaj njihove realizacije naneo je mnogo patnje ljudima”, rekao je Hodžaj za FAC.

O Tadićevoj izjavi da ne bi imao ništa protiv Velike Albanije, ako Srbija u zamenu za Kosovo dobije severni deo Kosova i srpski deo BiH, Hodžaj je rekao da je takvo mišljenje u suprotnosti sa svim onim za šta se zalaže Evropa. “Čudi me da takve ideje dolaže baš od političara kao što je Tadić, koji ipak važi za proevropskog političara. Stvaranje monoetničkih država, pomeranje granica, zamena teritorija, sve to je opasno. Granice na Balkanu su definisane. Kosovo je posledniji proizvod raspada Jugoslavije, i do sada je 76 država priznalo tu činjenicu.” Hodžaj je dodao da je uveren da će u ne tako dalekoj budućnosti većina država članica UN priznati Kosovo.”

Hrvatska u EU 2013.

O preporuci Evropske komisije da Hrvatska uđe u EU, Zidojče cajtung piše:

“Hrvatsko pravosuđe je u poslednje vreme pooštrilo borbu protiv korupcije i kriminala, što nije nimalo slučajno. Cilj vlade ministarke Jadranke Kosor bio je da se završe pregovori o priključenju do kraja juna. U petak je EU dala zeleno svetlo za ulazak Hrvatske u EU. Time je Hrvatska, posle Slovenije, postala druga bivša jugoslovenska republika koja će postati deo evropske zajednice, kako se očekuje, 1. jula 2013. godine. Šta to znači za stabiilnost regiona, ne može se prevideti. Političari u Sarajevu, Beogradu i Tirani biće pod još većim pritiskom da reformišu svoje države i ispune uslove za evrointegraciju. Samo izgledi na članstvo u EU primoravaju tamošnju političku elitu na akciju.

Suzbijanje korupcije

“Zidojče cajtung” piše da je najteži zadatak Hrvatske do priključenja EU suzbijanje korupcije. Hrvatska privreda je od nezavisnosti pre 20 godina pljačkana, neki sektori su i danas u rukama nedodirljivih oligarha. Mnogo je političara i biznismena uprljalo ruke u tom korupcijskom blatu – i zato mnogi moraju pred sud, ako je moguće pre ulaska u EU.

Evropska komisija odlučila se i iz političkih razloga da zaključi pregovore. U suprotnom bi proširenje bilo na neko vreme blokirano, a EU bi u celom regionu izgubila na verodstojnosti. Unija je 2003. obećala svim balkanskim državama evropsku perspektivu. U to se uzdaju mnogi.”

Nemačka je obećala dalju finansijsku pomoć Grčkoj. Zeksiše cajtung piše:

“Paketom EU od milijardi evra bankrot Grčke se samo odlaže, ali ne sprečava. U svakom slučaju granica izdržljivosti za nemačke birače je uskoro dosegnuta. Oni vide da se stalno lako daju milijarde za Grke, ali u Nemačkoj nema noca za poreske olakšice kod građana sa nižim i srednjim primanjima.”

Lajpciger folkscajtung piše:

“Bundsetag je odobrio novi paket pomoći za Grčki. Odluka je rukovođena strahom od lančane reakcije koja bi mogla dovesti do kolapsa evro-zone. Penzije, osiguranja, ušteđevine, opšte blagostanje i državne socijalne kase: sve to bi bilo u opasnosti. Isto tako važi: sa svakom dodatnom milijardom biće sve skuplje isključiti Grčku iz evro-zone ili vratiti drahmu Grcimka koji vole da troškare. Tada bi sve više novca bilo izgubljeno.”

Priredila: I. Ivanović
Odg. urednik: J. Leon