Nema stopostotne zaštite od cunamija

Vinfrid Hanka, seizmolog iz Centra za geološka istraživanja u Potsdamu, kaže da je svaka zemlja dužna da štiti svoje obale. U centru se, inače, neprestano mere sva seizmološka kretanja i Hanka kaže:

„Kada potres u određenom delu okeana pređe određenu granicu paušalno se upozorava na opasnost od cunamija“.

To paušalno upozorenje za ceo Pacifik stiže u posebnu instituciju u svakoj zemlji uključenoj u sistem zaštite i njene vlasti onda odlučuju da li će upozoriti stanovništvo na opasnost ili ne.

Dva centra za upozoravanje

Pored centra na Havajima postoji još jedan centar za upozoravanje – u Džakarti i njegovo opremanje počelo je, uz pomoć Centra u Potsdamu, posle katastrofalnog cunamija u decembru 2004. godine. Hanka kaže:

„Naša namera je da omogućimo vrlo precizno obaveštavanje. To nije paušalno upozorenje kakvo je uobičajeno na području Pacifika nego neka vrsta prognoze kada i na kojoj obali bi trebalo očekivati toliko i toliko visoke talase“.

Prekratko vreme

Kako bi se to omogućilo, pored seizmografa postavljeni su i drugi uređaji – merači visine površine mora ili boje koje na pučini mere visinu talasa. Sve te informacije obrađuju se u centru u Džakarti. Međutim, ni najbolji sistem za rano upozoravanje ne obezbeđuje stopostotnu zaštitu. Recimo, sadašnji talas stigao je na Samou za samo 15 minuta i Hanka kaže:

„To je prekratko vreme za svaki sistem i veoma je teško dati upozorenje u tako kratkom roku“.

Prema mišljenju Vinfrida Hanke ni najbolji sistem ne bi sprečio ono što se dogodilo:

„Da se za talas znalo istog trenutka, u prvoj minuti – što je nemoguće – čak i u tom slučaju 15 minuta je premalo. Eventualno bi se moglo nešto malo učiniti, ali za neke delove obale jednostavno nemoguće je pravovremeno upozorenje“.

Autor: M.Šaum/N.Briski

Odg.urednica:Ž.Bašić-Savić