Nema transplantacije bez znanja nemačkog!?

Život Hasana Rašova-Huseina je ugrožen. Njegovo srce više nije u mogućnosti da pumpa dovoljno krvi kroz telo. Hitno mu je potrebno novo srce. Rašovu-Huseinu je šezdeset godina, po nacionalnosti je Kurd, a u Severnu Rajnu Vestfaliju, došao je iz Iraka. Klinika za srce i dijabetes u Bad Oajnhauzenu, njegovo ime nije želela da stavi na listu čekanja. Obrazloženje je glasilo: pacijent ne govori nemački dovoljno dobro za neophodnu komunikaciju sa lekarima, posebno zbog kompleksnih instrukcija, važnih nakon teške operacije.

Kahit Tolan je poslednjih meseci doživeo više takvih priča. On je advokat Rašova-Huseina i onog trenutka kada je sa svojim klijentom i tužbom u rukama stigao do Ustavnog suda, na sve strane ga presreću novinari. „Svaki čovek ima pravo na transplantaciju, kada njegovo zdravstveno stanje na to ukazuje“, kaže Tolan, ističući: „Socijalno poreklo, jezik ili bilo koje drugo ograničenje, tome ne sme biti prepreka.“

Klinka se poziva na propise?

Na klinici u Bad Oajnhauzenu nema euforije, jer je odluka doneta u skladu sa propisima, koje je definisala Lekarska komora Nemačke, objašnjava šef klinike Jan Gumert. Pravila su takva da onaj ko želi da bude na listi čekanja, mora da govori jezik. Ni u jednom trenutku ne sme doći do problema u komunikaciji sa osobljem. To je naročito važno nakon transplantacije. „Lekari daju razne instrukcije, uzimaju se određeni lekovi i ukoliko se pravila ne poštuju ili ukoliko dođe do komplikacija u komunikaciji, stanje pacijenta moglo bi da se pogorša, čak da dovede i do njegove smrti. Mi želimo da zaštitimo naše pacijente“, tvrdi Gumert.

Smernice Lekarske komore očigledno se različito tumače od bolnice do bolnice. Nakon što je njegov zahtev odbijen, Rašov-Husein se za pomoć obraća Univerzitetskoj klinici u Minsteru. Ovoga puta, lekari prihvataju njegov zahtev. Šta više, klinika nudi usluge prevodioca, kako bi olakšala komunikaciju sa pacijentom. Istovremeno, na rutinske preglede, pacijent odlazi sa rođacima koji govore nemački.

Da li je reč o diskriminaciji?

„Ako se odbijanje pacijenta obrazlaže poteškoćama u komunikaciji, za mene je to povreda ravnopravnosti, koje garantuje Ustav“, smatra advokat Tolan. U tužbi koju su podneli nadležnom sudu, od klinike u Bad Oajnhauzenu traži se 10.000 evra odštete.

Međutim, još uvek je neizvesno da li će do procesa doći i da li će oštećeni isterati pravdu do kraja. Okružni sud odbija zahtev Rašova-Huseina za pravnu pomoć, na koju se on poziva kao nezaposleno lice. Ali njegov advokat ne posustaje, obraća se Ustavnom sudu, koji smatra da tužbu treba razmotriti i da nezaposleni građanin ima pravo na pravnu pomoć. Zbog toga danas, 20. decembra, pred sud po prvi put izlaze pravni zastupnici strana u sporu.

Lekarska komora svesna ozbiljnosti problema

Sud bi, pored ostalog, mogao da se izjasni i o smernicama Lekarske komore tj. u kojoj meri su one pogodne u razmatranju kriterijuma za raspodelu doniranih organa. Upravo tome nada se i Eugen Briš, predsedavajući nemačkoj Fondaciji za zaštitu interesa pacijenata kojima je hitno potrebna nega. On se zalaže za jasno definisana pravila u toj oblasti, kako bi se izbegla mogućnost samovoljnog odlučivanja, kao što se, kako kaže, dogodilo u ovom slučaju.

Lekarskoj komori je problem dobro poznat. Nadležni tvrde da je neke kriterijume teško definisati, objašnjava Rut Rising-van San koja rukovodi Odeljenjem za pitanja transplantacije u Komori. „Iz tih smernica proizilazi da se sve zavisi od konkretnih okolnosti, kao što je zdravstveno stanje pacijenta, uključujući i psihološki aspekt i znanje jezika.“ Za teške pacijente, kao što je Rašov-Husein, tumačenje takvih pravila pitanje je života ili smrti.

Ubuduće bi takve slučajeve trebalo preduprediti, rešeni su u nemačkoj Lekarskoj komori. Smernice će biti još preciznije formulisane. Pitanje je samo da li će „nova pravila“ Rašov-Husein doživeti. Sudski proces koji je pokrenuo mogao bi da potraje i do tri godine, a na donatora srca, otac devetoro dece i dalje čeka. Ako ništa drugo, barem je na klinici u Minsteru obezbedio mesto na listi čekanja. Sada barem ima iste šanse, kao i drugi građani - koji govore nemački!

Autori: Mihael Hartlep / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković