Nema više „kalifata“, ali su teroristi sve opasniji

Bruno Kal ne daje intervjue baš često, i obično ih koristi da pošalje važnu poruku. Predsednik Savezne obaveštajne službe (BND), koja se bavi inostranim radom, sada upozorava da islamistički terorizam ostaje ozbiljna pretnja svetu, dve decenije nakon napada od Jedanaestog septembra.

„Islamistički terorizam se razvio i koštao je mnogo ljudskih života“, rekao je Kal za Zidojče cajtung ove sedmice. Premda nije više bilo terorističkog udara uporedivog sa Jedanaestim septembrom, „broj terorističkih aktera se povećao, kao i pretnja koju predstavljaju“.

Suzbijanje „kalifata" u Siriji i Iraku, te ubistvo takozvanog kalifa Abu Bakr al Bagdadija 2019. godine jesu bili teški udarci za Islamsku državu. Ali, kako upozorava Kal, IS se od tada pretvorila u sve širu mrežu koja nema centralnu hijerarhiju, baš kao nekad Al Kaida.

Sve više poput mafije

„Bilo je pokazatelja da je IS posle 2019. i gubitka teritorija znatno ojačala“, kaže nam Mirna el Masri iz hamburškog Instituta za globalne i regionalne studije. „Nove okolnosti su protekle godine pogoršale situaciju, i možda zato Kal sada govori o njoj."

Kako kaže El Masri, pandemija pogoduje Islamskoj državi jer slabi vlasti u Iraku i širi očaj među ljudima, recimo u izbegličkim kampovima na severu Sirije. Tamo je sada plodno tle za regrutovanje novih boraca džihadističke paravojske.

Prema rečima naše sagovornice, IS je podelila odgovornost između komandanata zaduženih za razne regione. Uz to, sve više koristi mafijaške metode tako što reketira trgovce naftom ili pere novac kroz hotele, nekretnine ili prodaju automobila u Iraku, Siriji, Turskoj i Ujedinjenim Emiratima.

„To je otežalo nemačkim i drugim službama praćenje situacije“, kaže Erik Štolenverk, stručnjak za terorizam i region Sahela u istom hamburškom institutu. Dodaje da je IS ojačala veze u podsaharskoj Africi, i posebno u Sahelu, geografskom pojasu koji se proteže od istoka do zapada Afrike, južno od pustinje Sahare.

Jačanje država u borbi protiv terorizma

Kako je rekao glavni obaveštajac Kal, jedini način da se suzbiju terorističke orgnizacije poput IS jeste „jačanje monopola državne sile, izgradnja državnih struktura, garancija bezbednosti“. „Moramo da pomognemo državama da povrate kontrolu, ili da je makar održe tamo gde mogu“, rekao je on, misleći na zemlje poput Burkine Faso, Nigera i Nigerije.

Istraživačica El Masri saglasna je da je slaba država glavna pogodnost za terorizam. „Jer, Islamska država funkcioniše kao alternativna država: nudi prihod, bezbednost i društvenu pokretljivost svojim članovima. Drugim rečima, oni mogu da preuzmu ulogu države.“

Ali Štolenverk nije siguran da je jačanje država dovoljno. „To su regioni gde su autokratski režimi dominantni. Ako samo podržavaš državnu silu koja vrši represiju nad stanovništvom, to može da ima upravo suprutan efekat, odnosno da ide na vodenicu fundamentalističkih organizacija.“

Međutim, Bruno Kal kao da izvlači pouku iz propalog izvoza demokratije, kakav je pokušan u Iraku i Avganistanu. „Ne treba da obećavamo kule i gradove poput izvoza demokratije, vladavine prava i idile", rekao je on. „Glavno je da se uspostavi bezbednost."

„Daleko smo od demokratija evropskog tipa u regionu Sahela“, kaže i El Masri. „U ovom procesu, prvo ide bezbednost, onda sve ostalo.“ To ne znači samo slanje vojske, kaže ona, nego vojnih instruktora koji pomažu domaćim snagama, ali i humanitarne pomoći u izbegličke kampove u Iraku i Siriji.

Kolika je opasnost u Nemačkoj?

Poput BND, i nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka, koja se bavi domaćom bezbednošću, računa da je opasnost od islamista u Nemačkoj jednaka kao i prethodnih godina. Među islamističke napade od prošle godine broji se recimo napad nožem na jedan homoseksualni par u Drezdenu. Napadač je, kako se veruje, bio simpatizer islamista. Jedan od napadnutih je preminuo.

Ova Služba upozorava da bi „svakog trena“ Nemačku mogli da pogode i složeni, dobro planirani napadi kakvih još nije bilo u zemlji.

Štolenverk kaže da najveća opasnost preti od „vukova-samotnjaka“. „Recimo od ljudi koji se radikalizuju putem interneta – jako je teško obaveštajnim službama da ih nadgledaju ili spreče.“

Poslednji izveštaj Službe za zaštitu ustavnog poretka to potvrđuje. Naime, obično takav izveštaj daje statističku procenu o broju ekstremista u zemlji. Ovog puta se otvoreno priznaje da se ne može proceniti koliko članova ili simpatizera Islamske države ili Al Kaide živi u Nemačkoj.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu