Nemac na čelu Saveta za ljudska prava UN?

Nemačka namerava da postavi svog kandidata na mesto predsednika Saveta za ljudska prava Ujedinjenih nacija 2015. „Spremni smo za veću odgovornost, spremni smo da učinimo Savet za ljudska prava efikasnijim i da povećamo njegov uticaj“, kažu za Dojče vele u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova.

U tom telu UN, predsednik se ne bira direktnim glasanjem, već se to mesto svake godine dodeljuje predstavniku jedne od pet grupa zemalja. Trenutno je red na grupu iz Afrike, pa je predsednik za 2014. Bodler Ndong iz Gabona. Sledeće godine, predsednik će biti iz Zapadne Evrope. To znači da će grupa zapadnoevropskih zemalja tokom ove godine izabrati državu koja ima pravo da imenuje predsednika. Nemačka je za sada jedini kandidat.

Predsednik je pre svega posrednik

Glavni zadaci predsednika su pronalaženje konsenzusa i približavanje suprotsavljenih stavova. Mnogi tvrde da je Savet za ljudska prava UN –„bezubi tigar“, jer ne može da uvodi sankcije. Međutim, taj organ ipak može da postavlja pitanja i da naredi istragu o stanju ljudskih prava, ako je za to većina članica. U Savetu je, naime, 47 članica, koje moraju da se kandiduju i prođu proces izbora u Generalnoj skupštini, ali to ne znači da je svih 47 na dobrom glasu što se ljudskih prava tiče. Portparolka jedne organizacije koja kritički nadgleda UN, uporedila je izbor Kine, Rusije, Saudijske Arabije i Kube u Savet sa „piromanima koji postaju šefovi vatrogasaca“.

Ljudska prava kao najviše dobro

U svom govoru pred Savetom februara 2013, predsednik Nemačke Joahim Gauk istakao je koji su to najvažniji zadaci tog tela: „Međunarodna zajednica vama je poverila na brigu odgovornost za najvrednije, a ipak tako krhko dobro čovečanstva. Ako države ne poštuju svoju odgovornost za ljudska prava ili njihovu zaštitu, vi možete i morate da ga zastupate.“

Predstavnik organizacije „Hjuman rajts voč“ Filip Dam, još uvek dobro pamti Gaukove reči: „Nadam se da će ti principi važiti i ako Nemačka dobije mesto predsednika“, kaže Dam za Dojče vele. Ipak, on naglašava da predsednička funcija u Nemačkoj ne znači i konkretan politički uticaj. Ipak, s tim položajem dolazi i određena vrsta moći: „Predsednik sarađuje sa svim članovima i tako utiče i na klimu u kojoj se održavaju pregovori. Principi predsednika, naravno, u tome igraju ulogu“, kaže taj savetnik za ljudska prava.

Podrška i za socijalna prava

Nemačka planira i da se založi za poštovanje „socijalnih“ ljudskih prava, a ne samo onih iz oblasti politike. Naime, u socijalna prava spadaju pravo na vodu, hranu, obrazovanje i slično, što obično nosi najveću težinu za južne zemlje, dok se industrijalizovane države usredsređuju na politička prava. Međutim, interesi Severa i Juga su sada postali bliži.

„Nemačka je u toj oblasti puno doprinela, postoji čitav niz inicijativa. U to spada i inicijativa da se donese rezolucija o pravu na vodovod i kanalizaciju, rezolucija o trgovini ljudima i nužnom smeštaju“, naglašava Volfgan Hajnc iz nemačkog Instituta za ljudska prava. On smatra da je Nemačka u dobroj poziciji da preuzme kormilo, a jedan od razloga je što je ta država često bila posrednik u Savetu za ljudska prava. „Nemačka je po pravilu otvorena i konstruktivna,i uz to nastoji da razgovara i sa drugim regionalnim grupama, što je takođe veoma važno.“

Rezolucija protiv NSA i špijuniranja preko interneta

Za jedno od pitanja kojim se Savet za zaštitu ljudskih prava trenutno bavi takođe je zaslužna Nemačka. Naime, ta zemlja je, zajedno sa Brazilom, predložila rezoluciju protiv digitalnog nadzora – Generalna skupština UN je to usvojila. Visoki komesarijat za ljudska prava UN trenutno radi na izveštaju o digitalnoj špijunaži i prisluškivanju. Taj izveštaj trebalo bi da bude predstavljen pred Savetom za ljudska prava tokom ove godine.

Nemačka je nedavno najavila i povećan međunarodni angažman, u šta spadaju i vojne misije. Ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer to je obrazložio time da je Nemačka najmnogoljudnija i privredno najjača zemlja Evrope „Ako se takva zemlja drži po strani, tada se sukobi ne rešavaju“, rekao je Štajnmajer. Mesto predsednika u Savetu za ljudska prava dobro se uklapa u taj novi spoljnopolitički koncept.

Autori: Hele Jepesen / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković