1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: Dodatne olakšice za privlačenje stranih radnika

21. jul 2022.

Nemačka vlada želi da još pre kraja ove godine reformiše Zakon o kvalifikovanoj imigraciji. Cilj je da se u narednih deset godina nadoknadi očekivani demografski gubitak od četiri do pet miliona radnika.

https://p.dw.com/p/4ETEq
Foto: Rolf Vennenbernd/dpa/picture alliance

„Želimo da strani kvalifikovani radnici lakše i brže pronađu put do Nemačke“, najavljuju nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer i njen kolega, ministar rada Hubertus Hajl u autorskom tekstu za list „Handelsblat“

Nemačko tržište rada će, kako pišu, biti otvoreno i za kvalifikovane radnike koji imaju ugovor o radu, ali još nisu uradili nostrifikaciju diplome, odnosno sa diplomama iz zemlje porekla koja nije priznata u Nemačkoj. Oni bi to mogli, kako predlažu ministri, da urade uz pomoć nemačkog poslodavca.

Nadoknaditi demografski gubitak

Predsednik Asocijacije nemačkih industrijskih i privrednih komora (DIHK) Peter Adrijan pozdravlja te predloge: „Moramo u narednih deset godina da nadoknadimo demografski gubitak od četiri do pet miliona radnika“, izjavio je Adrijan takođe za list „Handelsblat“.

On je ranije ovog meseca nemačkoj novinskoj agenciji dpa izjavio: „Moramo biti u još boljoj poziciji da bismo zaista mogli da privučemo kvalifikovane radnike iz drugih zemalja na duži rok. Trebalo bi nam 400.000 do 500.000 novih kvalifikovanih radnika godišnje kako bismo mogli da nastavimo da održavamo sadašnji prosperitet, iako imamo sve stariju populaciju i sve više penzionera.“

On je takođe istakao da „sada ne samo da postoji nedostatak kvalifikovanih radnika, već i onih nekvalifikovanih“. Situacija će se, očekuje Peter Adrijan, s godinama samo pogoršavati.

Olakšati sticanje Plave karte

Nemačka vlada zato planira da izmeni Zakon o kvalifikovanoj imigraciji (FEG), koji je na snazi od 1. marta 2020. godine. Ministri Fezer i Hajl se žale da je imigracioni sistem i dalje previše „trom, previše birokratski, i da odbija“, umesto da privlači radnu snagu.

Za razliku od dosadašnje prakse, za ulazak u Nemačku trebalo bi da bude dovoljan dokaz o diplomi i profesionalnom iskustvu. Procedura priznavanja kvalifikacije se onda može sprovesti nakon ulaska, odnosno paralelno sa radom.

Osim toga, ubuduće ne bi trebalo da uslov za ulazak u zemlju sa tzv. „Plavom kartom“ za mlade koji su diplomirali bude da zarađuju isto kao i iskusnije kolege. „Za njih ćemo smanjiti prag minimalne propisane zarade. To nam omogućava da dobro obučenim mladim ljudima olakšamo početak karijere u Nemačkoj“, smatraju Fezer i Hajl.

Promena „kulture rada“ birokratije

Ahim Derks, zamenik generalnog direktora Asocijacije nemačkih industrijskih i privrednih komora, naglašava: „Prema našim trenutnim istraživanjima, nedostatak kvalifikovanih radnika je drugi najveći poslovni rizik. Time je pogođena svaka druga kompanija.“

Iz Asocijacije se posebno žale na „dužinu administrativnih postupaka za boravišnu i radnu dozvolu“. Probleme za to Derks pronalazi u birokratiji: „Sve počinje procesom dobijanja viza u kojem se dokumenta šalju širom sveta, a završava se sa službenicima koji ne sprovode uvek složene propise na jednoobrazan i transparentan način. Mi takve probleme nećemo rešiti samo reformom članova zakona.“

Zato se on zalaže za „promenu kulture rada u administraciji“, i predlaže praktičnu podršku. „Od pomoći bi recimo mogla da bude telefonska linija u nemačkom Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova, gde bi se zaposleni u Uredima za strance mogli detaljno da se raspitaju o onim propisima koji su komplikovani i da dobiju podršku.“

Predsednik DIHK Peter Adrijan takođe ukazuje da zahtevi za imigracijom kvalifikovanih radnika moraju biti obrađeni brzo i digitalno, i navodi sledeći primer: „Lično sam zaposlio mladog radnika iz zemalja Magreba. Bio je to ogroman podvig i sve je to trajalo devet meseci. Mnoge kolege su mi pritom čestitali, jer imaju iskustva s mnogo dužim procedurama.“

Znanje nemačkog

Aktuelni Zakon o kvalifikovanoj imigraciji stvara još jednu prepreku za brzu imigraciju stranih kvalifikovanih radnika, jer kao uslov postavlja punu ekvivalentnost kvalifikacija.

Derks ukazuje da „skoro sve zemlje sveta imaju potpuno drugačije obrazovne sisteme od Nemačke“. Zato bi, smatra, za ulazak u zemlju i zapošljavanje ubuduće trebalo da bude dovoljan „dokaz o delimičnoj ekvivalentnosti diploma i ugovor o radu“.

Važan element kada je u pitanju priliv kvalifikovanih radnika jeste znanje nemačkog jezika. To je „jedan od najvažnijih kriterijuma za zapošljavanje, posebno za mala i srednja preduzeća bez međunarodnih veza“, ukazuje Derks. Kursevi jezika bi morali da se nude u inostranstvu, na primer u Gete institutu. „Pojedine nemačke trgovačke komore za inostranstvo već nude kurseve jezika. To bi moglo da se unapredi.“

ss (dpa/hb/rtr/dw/DIHK)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.