1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Nemačka: smrzavanje bez ruskog gasa?

7. novembar 2023.

Stiže zima – ali Nemci više ne strahuju zbog toga što iz Rusije ne stiže gas. Tvrdi se da tokom predstojeće druge zime bez ruskog gasa ne prete problemi oko snabdevanja građana i privrede. Ipak, rizici postoje.

https://p.dw.com/p/4YVeE
Zavrnuti i uštedeti ili odvrnuti pa platiti skuplje? Teška odluka, čak i ove zime
Zavrnuti i uštedeti ili odvrnuti pa platiti skuplje? Teška odluka, čak i ove zimeFoto: Hauke-Christian Dittrich/dpa/picture alliance

Nemci se više ne boje hladne zime bez ruskog gasa. Pre godinu dana vladala je velika zabrinutost zbog moguće nestašice tog važnog energenta, a Moskva je ciljano raspirivala taj strah tvrdnjama da će se Nemačka smrzavati bez Gaspromovih isporuka ruskog gasa. Ruski državni koncern je krajem avgusta 2022. u potpunosti prestao da isporučuje zemni gas Nemačkoj.

Sudeći po rezultatima jedne aktuelne ankete, samo 14 odsto ispitanika u Nemačkoj je mišljenja da bi tokom predstojeće zime moglo da bude problema sa snabdevanjem energijom.

-pročitajte još: Gas kao oružje protiv EU: autogol Rusije?

Nemačka spremna za grejnu sezonu

Na drugoj strani, 64 odsto Nemaca procenjuje da će zemlja bez većih problema da pregura zimu, i to uprkos činjenici da je situacija oko snabdevanja energentima i dalje teška. Istovremeno, 18 odsto ispitanika trenutnu situaciju procenjuje kao „veoma opuštenu“ i uvereno je da će Nemačka bez ikakvih problema da prebrodi hladno godišnje doba. To znači da „četiri od pet ispitanih osoba smatra da se Nemačka dobro spremila za predstojeću zimu“, zaključuje Savezno udruženje za energetiku i vodoprivredu (BDEW), koje je i naručilo to reprezentativno istraživanje.

Prirodni gas iz Rusije ovde više ne stiže: prijemna stanica gasovoda Severni tok 2 u Lubminu
Prirodni gas iz Rusije ovde više ne stiže: prijemna stanica gasovoda Severni tok 2 u LubminuFoto: Jens Büttner/dpa/picture alliance

„Zahvaljujući saradnji energetske privrede i politike po pitanju bezbednosti snabdevanja tokom proteklih godinu i po dana, mi danas relativno optimistično možemo da gledamo na situaciju vezanu za snabdevanje energijom tokom zime“, zaključuje Kerstin Andrea, glavna direktorka BDEW.

Slično zvuči i Klaus Miler, predsednik Savezne mrežne agencije koja je u Nemačkoj zadužena za snabdevanje električnom energijom i gasom (Bundesnetzagentur), koji je do sada bio prilično oprezan u svojim procenama. A sada na stranici Agencije može da se pročita njegova izjava u kojoj on kaže: „Stanje na početku grejne sezone znatno je bolje nego prošle godine.“

Miler pritom podseća na situaciju u skladištima gasa u Nemačkoj. Ona su naime puna. Već 5. novembra nivo popunjenosti je iznosio 100 odsto. Šef Savezne agencije je, osim toga, kao razlog za optimizam naveo i stabilan uvoz energije, odnosno uštede koje su ostvarene u zemlji.

To što mu je porastao optimizam počiva i na šest novih scenarija po pitanju snabdevanja gasom u Nemačkoj tokom zime 2023/24. Te scenarije Agencija je predstavila prošle nedelje. Samo dva scenarija, u okviru kojih se uvažava nekoliko potencijalno nepovoljnih faktora, bude razlog za zabrinutost.

A šta ako zima bude veoma hladna?

Načelno Savezna mrežna agencija smatra da je opasnost od moguće napete situacije po pitanju snabdevanja gasom tokom zime koja bi bila normalna, dakle s normalnim vremenskim uslovima, „u međuvremenu mala“. Problema bi moglo a bude u slučaju da tokom zime budu vladale veoma niske temperature. Zato se aktuelni scenariji ograničavaju na „zimu sa izraženim fazama hladnog vremena i prosečnim dnevnim temperaturama do minus 13 stepeni Celzijusa, koje su zabeležene tokom zime 2012. godine“. Tada je naime u decembru zabeležena „jedna kraća faza hladnog vremena, kao i intenzivna hladna faza u februaru“, piše Savezna agencija.

Ovde stiže tečni prirodni gas: LNG-terminal u industrijskoj luci Lubmin
Ovde stiže tečni prirodni gas: LNG-terminal u industrijskoj luci LubminFoto: John Macdougall/dpa/picture alliance

Jedna od premisa počiva na tome da bi zbog (moguće) hladnoće ušteda u Nemačkoj mogla a iznosi samo deset odsto prosečne potrošnje gasa u godinama između 2018. i 2021. Osim toga, pretpostavlja se da će Rusija tokom ovog meseca da obustavi tranzit gasa preko Ukrajine u smeru Evrope, što bi značilo da Nemačka, koja raspolaže najvećim kapacitetima za skladištenje gasa u Evropskoj uniji, mora da poveća količinu izvezenog gasa u smeru Austrije i jugoistočne Evrope. Dalje se pretpostavlja da bi, zbog mogućih niskih temperatura u Belgiji i Holandiji, iz tih susednih zemalja moglo da se uvozi manje ukapljenog gasa preko LNG-terminala u te dve države – zbog toga što bi i u njima porasla potrošnja energije za sopstvene potrebe.

Kalkulacije koje počivaju na tim scenarijima pokazuju da Nemačkoj, čak i u slučaju da se kompletno obustavi tranzit gasa preko Ukrajine, samo u dva slučaja već u februaru iduće godine prete prazna skladišta i privremena nestašica gasa. Prvi scenario bi se ostvario ako domaćinstva i industrija uopšte ne budu smanjili svoju potrošnju gasa, a izvoz gasa iz Nemačke poraste. I drugi, u slučaju da se, osim ta dva upravo navedena faktora, smanji količina LNG-gasa iz uvoza preko susednih zemalja, Belgije i Holandije.

I zato šef Savezne agencije upućuje apel stanovnicima Nemačke da i ubuduće štede, odnosno da paze na potrošnju gasa – kao što su to radili i tokom prošle zime. „Niko ne bi trebalo da se smrzava“, kaže Klaus Miler, „ali istovremeno molimo ljude da i ubuduće dobro razmisle gde mogu da uštede na potrošnji“.

A štednja se itekako isplati. Prema Milerovim rečima „ušteda između oktobra 2022. i septembra 2023. godine rezultirala je smanjenjem troškova jednog prosečnog domaćinstva za oko 440 evra.“

Optimističniji nego prošle zime: Klaus Miler, šef Savezne mrežne agencije
Optimističniji nego prošle zime: Klaus Miler, šef Savezne mrežne agencijeFoto: Oliver Berg/dpa/picture alliance

U kom slučaju preti nestašica gasa?

Dakle, Nemačkoj bi mogla da preti nestašica gasa tek eventualno u februaru iduće godine – ali samo ako se „poklope“ neke nepovoljne stvari. Prvo: ako zima bude veoma hladna. Drugo: ako domaćinstva i industrija uopšte ne budu smanjili svoju potrošnju u odnosu na prosek zabeležen pre energetske krize.

Treće: ako Rusija već tokom novembra 2023. obustavi tranzit gasa preko Ukrajine (za sada nema naznaka da bi to zaista moglo da se dogodi). Četvrto: ako gasom iz nemačkih skladišta bude moralo intenzivno da se snabdeva jugoistok Evrope (region koji raspolaže i drugim, alternativnim pravcima i načinima snabdevanja). I peto: ako se znatno smanji količina uvoza gasa preko LNG-terminala u Belgiji i Holandiji.

Situacija u kojoj bi se istovremeno „poklopila“ većina ili čak svi ti krizni faktori, ne može da se isključi – ali se ipak čini da je to malo verovatno. Ono što je posebno interesanjtno jeste činjenica da nijedan od opisanih scenarija ne pretpostavlja da bi na svetskom tržištu mogla dogoditi fizička nestašica LNG-gasa. Savezna mrežna agencija dakle procenjuje da će LNG-proizvođači u svetu, čak i uslovima veoma hladne zime u Evropi, biti u stanju da „servisiraju“ porast potražnje za tim energentom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.