Nemci 2014. godinu dočekuju sa optimizmom

Institut za privredna istraživanja u Kelnu, već decenijama krajem svake godine opipava puls domaće industrije, koji je trenutno prilično živahan. Od 48 industrijskih udruženja, više od polovine tvrdi da je raspoloženje u tom sektoru bolje nego pre 12 meseci. Dodatni broj njih optimističan je u pogledu perspektiva za 2014. godinu.

"Svi ključni industrijski sektori u idućoj godini očekuju proširenje proizvodnje u odnosu na 2013. godinu", kaže direktor instituta, Mihael Hiter. "To se odnosi i na industrijske oblasti, koje su pre godinu dana bile skeptične, poput automobilske industrije, železare, elektroindustrije ili hemijskog sektora.“

Pesimizam u bankarskom sektoru

Loše raspoloženje preovladava samo u nekoliko područja. Među njima je i rudarstvo koje se već neko vreme nalazi na ivici ponora. Zatim, finansijski sektor koji pati od posledica krize. Pesimistični su i proizvođači papira i energetski sektor.

Veliki deo ostalih nemačkih preduzeća je u slavljeničkom raspoloženju. Razlog za optimizam je pre svega stabilan privredni razvoj u Nemačkoj, koji bi u idućoj godini sudeći prema prognozama, mogao da bude i znatno pozitivniji nego u 2013. Međutim, novih radnih mesta nema. Otprilike je podjednak broj industrijskih udruženja koji planiraju otvaranje novih, kao i onih koji nameravaju da smanje broj zaposlenih. Većina sektora ne očekuje značajnije promene na tom planu. "Postoji nesigurnost u pogledu mera nove vlade u Berlinu, koje se odnose na regulisanje tržišta rada", pojašnjava direktor Instituta za privredna istraživanja.

Retorika našeg sagovornika, zasnovana na rezultatima najnovijeg istraživanja, ne bi trebalo da nas iznenadi. On u raspoloženju privredna vidi neposredne političke zahteve upućene vladi u Berlinu. Rad ovog instituta finansiraju upravo privredna udruženja i preduzeća, a to znači da je jedan od osnovnih zadataka istog, ukazivanje na raspoloženje i brige delatnika u nemačkoj privredi.

Reforme u energetskom sektoru?

Poslodavce brinu mere koje bi mogle da dovedu do povećanja troškova rada i radnika, počev od najavljenog uvođenja minimalca pa do poreskih doprinosa. Na samom vrhu liste briga industrijskog sektora jesu troškovi za energiju. Od 2000. godine, upravo zbog toga mnoge firme u Nemačkoj investiraju manje u proizvodnju, nego što bi trebalo, tvrdi Hiter: "S obzirom na aktuelne troškove energije jasno je da nećemo moći da održavamo industriju u Nemačkoj."

Za reformu energetskog sektora u novoj saveznoj vladi više nije zaduženo Ministarstvo za zaštitu okoline, već Ministarstvo privrede. "Novi ministar privrede Zigmar Gabriel rekao je da se ništa neće dobiti od toga, ukoliko se energetika reformiše protiv volje privrede i građana", podseća Hiter. "Svi gube ako se ukidaju radna mesta."

U anketi sprovedenoj 2012. godine, nemačka industrija bila je vrlo pesimistična. Nijedno jedino udruženje nije verovalo da će se stanje popraviti tokom 2013. Preduzećima je strah u kosti unosila pre svega kriza evra. Međutim, u najnovijem istraživanju straha više gotovo i da nema. Delatnike u svim branšama smirila je najava šefa Evropske centralne banke (ECB) Maria Dragog, koji je svojevremeno rekao da će "učiniti sve što je neophodno kako bi spasio evro".

Istovremeno, nemački privrednici sa velikom pažnjom prate prilike u velikim državama u razvoju. U Indiji, Kini i Brazilu, privredni rasta nema više onaj zamah o kojem se poslednjih godina govorilo. Za Nemce je to veoma važan momenat, jer Nemačka je i dalje uticajna izvozna sila.