Nemci i dalje pod hipotekom kolektivne krivice

Dan Zavičaja, na koji Savez proteranih iz Nemačke 2. septembra svake godine podseća na gorku sudbinu miliona iz istočne Evrope proteranih Nemaca nakon Drugog svetskog rata, pred Srbiju je opet postavio pitanje da li je, nakon pada komunizma a zatim i Miloševićevog režima, išta učinjeno da se sa vojvođanskih Nemaca skine teško breme kolektivne krivice, koje im je nametnuto odlukama AVNOJ-a, kada su im oduzeta osnovna građanska prava, imovina i državljanstvo.

Utisak je, i ne samo utisak već i činjenica, da je od 5. oktobra 2000. godine do danas jedino Skupština Vojvodine učinila korak ka skidanju kolektivne krivice ne samo sa Nemaca, već i svih ostalih naroda koji u Vojvodini žive. Vojvođanski parlament je, naime, pre tri i po godine doneo Rezoluciju o nepriznavanju kolektivne krivice, kojom je od državnih institucija Srbije zatražio ukidanje brojnih zakona i propisa kako bi se izvršila puna rehabilitacija svih prognanih, nevino optuženih i stradalih tokom i neposredno nakon Drugog svetskog rata.

Potpredsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, koji je u pokrajinskoj administraciji zadužen upravo za kontakte sa nemačkim pokrajinama, za DW kaže da je skidanje kolektivne krivice neophodno jer se ne sme dozvoliti da imamo prvorazredne i drugorazredne građane:

“Ne smemo dozvoliti da imamo prvorazredne i drugorazredne građane, nego samo ravnopravne građane. Moramo zadovoljiti istorijsku pravdu koja važi ne samo za Nemce, već i za Jevreje, i za Srbe, i za Mađare, i za Hrvate, i za Slovake… koji su doživeli nepravdu za vreme Drugog svetskog rata i neposredno nakon Drugog svetskog rata. Dakle, protiv je svakih evropskih vrednosti da kod nas još uvek važe neki kvazi-zakoni koji govore o nekoj kolektivnoj krivici.”

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš kaže za DW da je na državama da se dogovore oko odštete za nacionalizovanu imovinu vojvođanskih Nemaca:

“Svi ljudi koji žive u Vojvodini a u nju su došli posle Drugog svetskog rata i žive na imanjima proteranih Nemaca, ne smeju da osećaju nikakve posledice. Na kraju krajeva, ti ljudi nisu ni organizovali njihovo proterivanje. Znači, na državama je da međusobno razreše ove odnose i da obeštete Nemce koji su proterani.”

Predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs kaže za naš program da ogromna istorijska hipoteka mora da se ispravi:

“Iza nas je ogromna istorijska hipoteka i to ne samo iza nas, nego i za ovom državom., Dakle, to je pitanje onih logora smrti koji su bili, na žalost, i u Vojvodini, pitanje obeležavanja masovnih grobnica, zatim otvaranja arhiva, dostupnost istorijskim podacima. I tu je naravno i pitanje imovine, koje je i moralno pitanje jer pljačka ostaje pljačka i posle 60 godina. I na kraju pitanje svih pitanja, koje nema nikakvu materijalnu težinu ali ima ogromnu zadovoljštinu za one nevine civile koje su propatili: da se kaže da ne postoji kolektivna krivica i da samim tim ni Nemci u ovim krajevima nisu mogli biti kažnjeni kolektivno posle Drugog svetskog rata. Voleli bismo da konačno sve te bolne i da ne kažem krvave tačke prošlosti raščistimo.”

U svakom slučaju, ukidanje propisa kojima su svi vojvođanski Nemci proglašeni nacistima ne bi automatski znacilo i ukidanje posledica koje su ti zakoni proizveli, ali bi značilo itekakvu moralnu satisfakciju za nevine žrtve progona.

Što se Vojvodine tiče, nakon pada Miloševićevog režima i dolaska na vlast demokratskih snaga, odmah su uspostavljeni dobri odnosi sa pojedinim nemačkim pokrajinama. Svi kontakti išli su i idu upravo preko udruženja prognanih podunavskih Nemaca.

Dinko Gruhonjić