Nemci (ipak) imaju smisla za humor?

Nemci i njihove komedije - ne zvuči preterano obećavajuće. Van granica svoje matične zemlje, poznati nemački komičari samo su obični, anonimni ljudi. Tako ostatak Evrope 80-ih godina uopšte nije shvatio šta je to toliko smešno kod komičara Ota Valkeza koji je za to vreme Nemce bacao u trans. Ugledna nemačka rediteljka Doris Deri 1985. snima komediju „Muškarci“ (Männer), a deset godina kasnije „Najpoželjniji čovek“ (Der bewegte Mann). Iako su ti filmovi bili pravo osveženje za nemačku filmsku scenu, oni su inostranstvu prošli gotovo neopaženo. Od nemačkih reditelja očekuju se „teže“ teme poput suočavanja s ratnom prošlošću. Filmovi „Život drugih“ i „Propast“ privukli su veliku medijsku pažnju i ispunili sve ono što se od nemačkog filma i očekuje: kvalitetna, refleksivna i uverljiva drama.

Na početku beše jedan Indijanac

Komičar Buli Herbig 2001. je sa svojim filmom „Manituova cipela“ (Der Schuh des Manitu), parodijom na račun knjiga Karla Maja, dokazao da se glumci dobro snalaze i iza kamere. Napravio je jedan od najgledanijih nemačkih filmova svih vremena - kojeg van nemačkih granica malo ko poznaje. Usledio je čitav talas mladih i ambicioznih glumačkih talenata koji su u svoje ruke uzeli rediteljsku palicu. Sledećih deset godina taj trend se razvija i rezultat je: najbolja nemačka filmska ostvarenja u ovoj godini nisu teške drame, nego baš komedije koje su snimili nekadašnji glumci.

Zimus je u bioskope stigao film nemačke glumačke zvezde Tila Švajgera „Kokowääh“. U avgustu se kao reditelj oprobao još jedan poznati nemački glumac: Matijas Švajghefer lansira svoju komediju „Kakav čovek“ (What a Man). Trenutno najgledaniji film u nemačkim bioskopima je drugi nastavak komedije „Muška srca“ (Männerherzen) koji potpisuje Simon Ferhofen. Prvi deo tog filma stekao je 2009. kultni status, a u nastavku se gledaocu nameće pitanje jave ili sna; oni ne znaju da li treba da se smeju ili plaču, da li je skeč zaista skeč ili pak slika stvarnosti.

Navala na bioskopske dvorane

Ferhofenu je nesumnjivo uspelo da razvuče osmehe na licima milionske publike. Film „Muška srca 2“ šarmantno-nemački prikazuje nove ljubavi, patnje i nade protagonista. Naglasak je na melanholičnim i tragikomičnim trenucima koji su uverljivo preneti na filmsko platno. Til Švajger, trenutno apsolutna zvezda filmske scene, u ovom nastavku ostvario je izvrsnu interpretaciju „berlinskog frajera“.

Taj naočiti glumac već nekoliko godina u potpunosti dominira na listi najuspešnijih reditelja. Njegov nepogrešivi osećaj za teme koje zanimaju široku publiku afirmisao ga je u jednoj od najpoželjnijih branši sveta - filmskoj industriji. U filmu „Kokowääh“ koristi šarm sopstvene ćerke Eme koja nastupa kao dete sa dva oca, onim biološkim koga je upoznala sa osam godina i onim koji ju je pratio kroz život i odgajao. Tom temom Švajger je uspeo da, osim osmeha, izazove i par suza. Inače, odnos u takozvanim „pačvork-porodicama“, u kojima su objedinjena deca partnera iz prošlog i sadašnjeg braka, aktuelna je tema koja se intenzivno obrađuje u raznim televizijskim emisijama, ali i knjigama.

Matijas Švajghefer najmlađa je glumačka prinova u svetu režije. Uz to je i vrlo sposoban u reklamiranju svojih dela. Tako je veliku pažnju privukao obećanjem da će u donjem vešu da protrči kroz Brandeburšku kapiju u Berlinu ako u prvoj nedelji prikazivanja njegov film privuče 400.000 gledalaca. To je i učinio.

Međunarodna slava?

Iako nemačka komedija sigurno nije za svačiji ukus, taj žanr ima vrlo svetlu budućnost. Ferofen, Švajger i Švajgefer su glumci kojima je preuzimanje rediteljskog angažmana bio „pravi pogodak“. Brojem prodanih ulaznica dokazali su da je komedija izrazito perspektivan i profitabilan žanr. No probitak na međunarodnoj sceni još uvijek je upitan.

Autor: Jerg Tacman/ Lea Talijančić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković