Nemci koji su pobedili srpske košarkaše

Nemačka košarkaška reprezentacija, godinama u nazad, bazirala je svoju igru na jednom igraču – Dirku Novickom. Međutim, ostatak tima, koji su uglavnom činili igrači koji ne potiču sa nemačkih prostora, pratili su NBA zvezdu i dodavali onoliko koševa koliko je bilo potrebno da se nadomesti njegova eventualno lošija igra.

Selektor „pancera“ Dirk Bauerman u svojoj ekipi nema više zvezdu tog sjaja. Nemci na ovom prvenstvu igraju kolektivnu košarku, brzu, i bez mnogo komplikovanja u napadu. Čvrstinu u igri daje generacija košarkaša, koji su svi odreda rođeni u Nemačkoj, i koje je sistem sporta u toj zemlji izgurao do najviših profesionalnih voda. Generacija, čiji je jedini pripadnik u srpskom nacionalnom timu, utakmicu protiv Nemačke posmatrao sa tribina zbog kazne. Njega je kaznio sistem Međunarodne košarkaške federacije (FIBA) sa tri utakmice neigranja. Njegovu generaciju je mnogo strožije kaznio sistem sporta u Srbiji, kada je veliki broj talenata zbog loših uslova prestajao da trenira ili prerano odlazio u inostrane klubove.

Jagla – novi Novicki

Mediji, naravno, sada pišu da je izostanak Nenada Krstića olakšao posao nemačkim visokim igračima, koji su apsolutno dominirali pod koševima. Jedan od njih je Jan Hendrik Jagla, dvadesetdevetogodišnji krilni igrač poljskog Aseko Prokoma. O njemu već sevaju naslovi kao o novom Dirku Novickom. Osim fizičke građe (213 cm), ovaj košarkaš poseduje i sposobnost igranja na više pozicija u timu, što ga, uz „laku ruku“, neodoljivo povezuje sa slavnim kolegom iz Dalasa. Američki stil igre izgradio je igrajući tri sezone za „lavove“ na Univerzitetu Pensilvanija stejt. Pre šest godina vratio se u evropsku košarku, ali lutanju tu nije bio kraj. Naime, najpre je pola godine igrao za grčki Panelinios, posle čega se vratio u domovinu, gde je igrao u dresu „zmajeva“ iz Kvakenbrika. Leta 2005. godine, trenirao je na košarkaškom kampu NBA ligaša, Los Anđeles Klipersa. Posle sezone odigrane u španskom drugoligašu sa Majorke (najpoželjnije destinacije nemačkih turista), obreo se u glavnom gradu Turske, gde je igrao za ekipu Turk telekoma. Očigledno turski parket odgovara ovom mladiću, budući da je tada bio izabran i u tim najboljih stranaca u turskom prvenstvu. Igrajući za španski Huventud, Jagla je stekao iskustvo igranja utakmica u ULEB kupu, što mu je obezbedilo i mesto u nacionalnom timu na Olimpijskim igrama u Pekingu. Tada je očigledno pokupio niz saveta koje mu je dao najbolji nemački košarkaš poslednjih godina, Dirk Novicki.

Grin – pronašao svoje mesto

Još jedan pripadnik generacije koja je u srpskoj košarci preskočena, je i Demond Grin (31). Svoje prve ozbiljnije košarkaške korake, ovaj 1,85 metara visoki košarkaš, napravio je u košarkaškom klubu iz Virzburga, poznatom po tome što se sa njim u tom klubu za put „preko bare“ pripremao upravo Dirk Novicki. Za razliku od njega, Grin se nije vratio u zemlju odakle potiče njegov otac. Uvideo je da će veći uspeh napraviti u nemačkoj košarci, u čemu je imao punu podršku majke Nemice i nemačkog sistema. Preko Leverkuzena, gde je igrao tri godine, 2005. godine stigao je u glavni grad Nemačke, gde je dve sezone sa uspehom igrao za trofejnu Albu. Ipak, po dolasku mladog trenera, Luke Pavićevića, Grin nije imao mesta u rotaciji, i novi dres pronašao je u Bambergu, u ekipi Bros baskets. Prethodnu sezonu igrao je za grčku Larisu, a posle prvenstva u Turskoj, vraća se u Bavarsku, ali ovoga puta u njenu prestonicu, Minhen, gde će ga trenirati selektor Dirk Bauerman.

Meknauton – od prošle godine u prvoj ligi

Kada smo videli da u nemačkom timu igra čovek kome na leđima piše Meknauton, samo smo još jednom konstatovali da košarkaške redove „pancera“ i dalje popunjavaju stranci. Međutim, Kristofer je rođen u Nirnbergu, i njegov maternji jezik jeste nemački. On je, doduše, svoje juniorske košarkaške korake vežbao u američkoj koledž ligi, gde je nastupao za malo poznati Univerzitet Baknel bizons. Pošto se klubovi iz njegove rodne Nemačke nisu interesovali za njega, Meknauton je nastavio sa igrom, ali ne sa „bizonima“, već sa „bikovima“, u Španiji. Promenio je na Iberijskom poluostrvu tri nižerazredna tima. Tek od prošle godine igra u nemačkoj prvoj ligi, za ekipu iz Getingena. Sa „grešnih“ sedam i po poena po utakmici, doveo je ovaj tim do trećeg mesta u prošloj sezoni. Posle svetskog prvenstva u Turskoj, čeka ga dres u ekipi Eve baskets iz Oldenburga.

Haman – propustio samo srebro u Beogradu

Štefen Haman je takođe pripadnik generacije rođene ranih osamdesetih godina. U profesionalne vode, ovaj 190 centimetara visoki bek nemačkog nacionalnog tima, uplivao je pre deset godina, igrajući za ekipu iz Bamberga. Posle sezone odigrane u italijanskom Klimamiju, vratio se u nemačku ligu, gde je po jednu sezonu igrao za Brose baskets i Albu, a od naredne sezone praviće društvo Demondu Grinu, pod dirigentskom palicom selektora Dirka Bauermana. Član je nacionalnog tima od 2003 godine, a jedino je propustio osvajanje evropskog srebra 2005. godine u Beogradu.

Šafarcik – od bolnice do reprezentacije

Najmlađi u ovoj petorci „pancera“ je Hajko Šafarcik. Ovaj, sada dvadesetšestogodišnjak, je pre trinaest godina ležao u bolnici u Berlinu, gde se lečio od leukemije. Tada su mu podršku pružili i tadašnji profesionalci iz Albe, poput čuvenog Vendela Aleksisa, koji je predvodio američki nacionalni tim na Svetskom prvenstvu u Grčkoj 1998. godine.

Pošto se oporavio od teške bolesti, Šafarcik je od 2002. godine promenio je osam nemačkih klubova, uključujući i Albu, Eve baskets i Njujorker fantoms. Šafarcik je član nacionalnog tima od prošlogodišnjeg Evropskog prvenstva. Po završetku prvenstva u Turskoj, ovaj metar i osamdeset visoki plejmejker ostaje u Ankari, gde će u narednoj sezovi igrati za Turk telekomsport.

Kaman, Haris, Plajs…

Podsetimo i na to da u timu nema još jednog pripadnika ove generacije, dvadesetosmogodišnjeg Krisa Kamana, centra Los Anđeles Klipersa. Ostatak nemačke ekipe čine igrači rođeni u kasnim osamdesetim godinama (svi u Nemačkoj) koji čine da prosek ove reprezentacije bude nešto iznad 24 godine. Među njima se ističe dvadesetjednogodišnji Elijas Haris, igrač Univerziteta Gonzaga, odakle je Džon Stokton „poleteo“ u američku profesionalnu košarkašku ligu. Još jedan mladi igrač „pnacera“, koji će po svemu sudeći karijeru nastaviti u NBA ligi jeste i 216 centimetara visoki Tibor Plajs. On će možda već od 2011. godine društvo praviti pomenutom Nenadu Krstiću u „munjama“ iz Oklahoma sitija, budući da je posle ovogodišnjeg drafta izabran od strane, takođe bivšeg kluba srpskog kapitena, Njudžerzi Netca, ali je ubrzo i trejdovan.

Autor: Relja Božić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković