Nemci neće grčke gaće

Mnoga evropska preduzeća godinama su naručivala garderobu kod grčkih krojača i firmi, bez obzira da li se radilo o odevnim predmetima od najlona ili najfinijeg pamuka. Sever Grčke je na posebno dobrom glasu zbog svoje odevne industrije i to još kraja 19. veka. Stvari sada stoje drugačije. Jedan od razloga za to je i što projekti pomoći iz Evropske unije ciljaju da izgrade baš tu vrstu industrije u zemljama kao što su Bugarska i Rumunija. Posledica tih poteza bila je da su se grčka preduzeća masovno iseljavala u ove dve balkanske zemlje, dok je grčko tekstilno tržište gotovo sasvim nestalo.

Pogrešna politika

Hristos Bibicos je jedan od poslednjih proizvođača muškog donjeg rublja u Solunu. U njegovoj maloj fabrici svakog dana dvadesetak žena radi na šivaćim mašinama – proizvode gotovo sve: muške košulje, donje rublje, kupaće kostime… Firma Modus Vivendi trenutno je najvažnije ime među proizvođačima donjeg rublja u Grčkoj. Njen vlasnik Bibicos već 20 godina živi i radi u Solunu, i preživeo je mnoge uspone i padove grčke odevne industrije. „Istorija grčke tekstilne i odevne industrije je veoma tužna i to uprkos činjenici da je naš tekstil tradicionalno najboljeg kvaliteta. Trenutno se čini kao da je sve to prošlost. Smatram da su razlozi za to pogrešne političke odluke i poreska politika. Mislim da je zbog toga trebalo finansijski pomagati grčku tekstilnu industriju da bi lakše mogla da se proširi u Rumuniji i Bugarskoj“, kaže on.

Posledica pogrešne politike i ekonomske krize dovele su do toga da su naručioci zanemarili Grčku u korist jeftinijih zemalja. Opstanak i uspeh Bibicosa nije bio slučajan: on je uspeo da se preorijentiše na inostranstvo na vreme i uložio je puno novca u sopstvenu marku. „Nažalost, mi smo se ovde u Grčkoj premalo fokusirali na sopstveni dizajn. Bili smo jako dobri po pitanju izbora materijala i proizvodnje odeće, ali uvek smo morali da radimo za neke druge firme. Nikada nismo proizvodili sami za sebe. Tajna mog uspeha mogla bi i da posluži za uspeh drugih proizvođača. Oni bi trebalo da razviju sopstveni dizajn, svoju prepoznatljivu marku. Ja sam svoj Modus Vivendi stvorio još 1989. Godine“, kaže Bibicos.

Ima li krize?

Dok većina Grka kleca pod teretom krize, njegova zarada se u poslednjih pet godina povećala čak deset puta. Najviši rast beleži prodaja putem interneta. Doduše, tržište u Nemačkoj i dalje je prava zagonetka za ovog preduzetnika. Iako je finansijska situacija u Nemačkoj daleko bolja nego u Grčkoj, trgovci vode ogorčenu bitku oko cena, u kojoj su narudžbine od Hristosa Bibicosa samo delić slagalice.

„Veleprodaja sa engleskim, francuskim, američkim i australijskim kupcima odvija se odlično. Ali nemačko tržište uopšte ne razumem. Sa jedne strane, Nemci su prvi na svetskoj listi potrošača i kupaca preko interneta, ali njihovi trgovci na veliko su veoma suzdržani. Kao da nemaju dovoljno poverenja. Osim toga, stalno pokušavaju da obore cene. Iskoristio bih priliku da ih pitam: Zašto to činite? Je li i kod vas kriza, u Nemačkoj?“, kaže Bibicos.