Nemci pesimistični, ali dobro posluju

Nemačka privreda je dobro organizovana kada je reč o zastupanju sopstvenih interesa. Za svaku branšu postoji udruženje i krovne organizacije poput Saveznog udruženja nemačke industrije. Te organizacije svojim preduzećima, članovima daju savete, definišu zajedničke standarde i lobiraju. Tako udruženja i preduzeća finansiraju Institut za privredna istraživanja u Kelnu (IW). To je jedan istraživački institut koji zastupa liberalna privredna načela i pozicije poslodavaca.

Direktor instituta Mihael Hiter (Hüther) jednom godišnje pita ostala udruženja kakvo je raspoloženje kod njihovih članova. Rezultat te razmene informacija glasi - raspoloženje nije baš najbolje. Svako drugo udruženje pesimistički gleda na privredne prilike i očekuje da će se stanje u 2013. pogoršati. Ostali veruju da će sve ostati kao i do sada. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da u napredak niko ne veruje. "Prvi put od 2009. ponovno imamo procenu da nijedna branša ne očekuje poboljšanje kad je u pitanju raspoloženje na tržištu", prenosi Hiter.

Loše raspoloženje ne znači loše poslovanje

Brige predduzećima zadaje dužnička kriza u evrozoni. Ali lošije raspoloženje ne znači i loše poslovanje. Samo 11 od 46 ispitanih udruženja očekuje da će 2013. godine poslovanje biti lošije, nego protekle godine. Nasuprot tome, 20 preduzeća očekuje bolji bilans. To protivrečno stanje lošeg raspoloženja na jednoj i pozitivnih očekivanja poslovanja na drugoj strani, Hiter obrazlaže iskustvima iz finansijske krize: "Preduzeća su izuzetno oprezna. Žele da izbegnu jedno, a to je iskustvo koje su imali krajem 2008. i početkom 2009. kad je sve iskliznulo iz ruku, kad je privreda zastala. Preduzeća su sada dosta opreznija, reaguju ranije na nesigurnosti. Utoliko to nije neopravdana procena, već jednostavno izraz naučene lekcije i većeg opreza."

Jedanaest od 46 udruženja računaju sa smanjenjem radnih mesta u njihovoj privrednoj delatnosti. U to spadaju rudarstvo, industrija štampe, banke i energetski sektor. Upravo kad su u pitanju energetski koncerni, politika snosi krivicu zbog lošeg raspoloženja, tvrdi Hiter: "Kad promatrate kako je odlučeno o prelasku na obnovljive izvore energije, a vlada nije u stanju da to sprovede u delo, onda se akteri, koji žele da ulažu pitaju: 'Šta će me još snaći od nepredvidljivog rizika, ako ni politika nema kontrolu nad projektima koje je sama definisala?'. To je odlučujuće: politika je, uprkos globalizaciji, veoma važna. Jer ona odlučuje o okvirnim uslovima na određenim lokacijama, o tome jesmo li u stanju da budemo uspešni u globalnoj konkurenciji, i da li smo sposobni da osiguramo radna mesta i redovna primanja."

Jak početak i slab kraj, zamenio slab početak i jak kraj

Za razliku od energetskih kompanija, klasična industrijska preduzeća pozitivno gledaju na budućnost: automobilska branša i, još više, elektronska i mašinska. "Posebno u mašinstvu očekujemo da će porasti proizvodnja i da će investicije biti veće. Stvara se dolina, a naš pogled iz te doline je usmeren ka gore", navodi Hiter.

To opet odgovara privrednim prognozama Instituta za privredna istraživanja u Kelnu. Nakon što je ekonomija 2012. na početku godine bila jaka, a zatim oslabila, ove godine bi razvoj trebalo da bude obrnuto: slab početak kojeg bi trebalo da prati poboljšanje privrednih prilika. Sve u svemu, Mihael Hiter za 2013. očekuje privredni rast od 0,7 posto u Nemačkoj, što je tek malo niže od prethodne godine.

Autor: Andreas Beker / Marina Martinović
Odgovorni urednik: Jakov Leon