Nemci sa Jevrejima i Palestincima ruše tabu

Deset mladih glumaca, Jevreja, Palestinaca i Nemaca na sceni obrađuju svoju istoriju i ruše tabue. Oni su pripadnici treće generacije, unuci žrtava i počinilaca holokausta ili Nakbe, proterivanja Palestinaca nakon osnivanja Izraela. Ideja pozorišne predstave je da nove generacije treba da budu drugačije od ranijih generacija, daleko od individualne krivice. Samim tim, nove generacije imaju mogućnost za dijalog. Oni komuniciraju na planu crnog humora. Ovaj pozorišno politički projekat je sada prerastao u koprodukciju između Šaubine i Habimah - nacionalnog teatra u Izraelu te je nedavno održana premijera u Tel Avivu.

"Obični ljudi"

Ajelet Robinson svira gitaru, duga kosa joj uokviruje lepo lice, peva o tome kako su ona i drugi mladi Izraelci odrastali gajeći ljubav prema oružju. Ona sedi na sceni bez scenografije. Samo deset plastičnih kesa. Na sceni je deset mladih glumaca, Palestinaca, Jevreja i Nemaca. Treća generacija. Onda Orit, Jevrejka kaže da su vojnici izraelske vojske, najnormalniji ljudi, koji recikliraju smeće, voze bicikle i vole mačke.

Holokaust je neprikosnoven

Glumci se stalno poigravaju sa samoironijom. Igraju sami sebe. Izraelci Izraelcima prebacuju da su rasisti, Palestinci pričaju šta su preživeli članovi njihovih porodica u ratu i optužuju Nemce da ništa nisu učinili da se rat zaustavi. Na berlinskoj premijeri u prvi plan je stavljena veza Nemaca i Jevreja nakon holokausta, u Tel Avivu najprovokantnije su scene između Palestinaca i Izraelaca. „Za Izraelce je najveća provokaciju predstavlja činjenica da u istom komadu tretiramo probleme Izraelaca i Palestinaca i vezu Jevreja i Nemaca. Jer, sve ono što ima veze sa holokaustom je ovde neprikosnoveno".

"Mnogo smeha"

Duhovitim glumcima nije trebalo dugo da osvoje liberalnu publiku u Tel Avivu. „Dobro je da se u jednom komadu ne postoji ni dobro ni loše. Ja sam Izraelac, ovde sam rođen, ovde sam se borio kao i moji sinovi. Ipak, mogao sam da se poistovetim sa svakim od deset glumaca", kaže jedan gledalac. Jedna gospođa primećuje: „Savršeno. Mnogo sam se smejala, a to nisam očekivala znajući da je reč o sukobu i to je veoma zdravo. Veoma grabar komad. Rečeno je sve što je trebalo reći"

"Kao neki horor-šou"

Treća generacija je projekat u kome učesnici rade na progresu, pozorišno delo koje se menja prema političkoj situaciji. Glumci su sami pisali monologe i dijaloge. Naučili su da na stvari gledaju očima druge strane. Ovaj projekat nije potpomognut od strane izraelske države. Jafa Olevicki iz izraelskog ministarstva kulture koja je bila ne premijeri kaže: „Još uvek imam čvor u želucu. Jedan deo mene kaže da je komad dobar, veseo a drugi deo mi govori da ovo što sam videla nije deo mene. To je kao neki horor šou".

Ima i - četvrta generacija

Na premijeri u Tel Avivu učesnici su nagrađeni gromskim aplauzom. Jael Ronen, izraelska rediteljka je na poklon izašla sa dvomesečnim sinom u naručju. Četvrta generacija. Otac deteta je glumac Jusuf Sveid. Palestinac. Krajem novembra ova pozorišna produkcija ponovo dolazi u Berlin a 6. novembra Treća generacija gostuje u Pragu, 17. decembra u Parizu. Sledeće godie u Austriji i Londonu.

Autori: Mandi Šilke/Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Saša Bojić