Nemci strahuju od siromašnih Bugara i Rumuna

Oštar kurs demohrišćana iz Bavarske prema mogućim „siromašnim imigrantima“ iz Rumunije i Bugarske, koji od 1.1.2014. mogu da traže posao u svim državama EU, pa tako i u Nemačkoj, naišao je na oštre kritike koalicionog partnera socijaldemokrata (SPD).

Opunomućenik nemačke vlade za pitanja integracije Ajdan Ozoguz smatra da će se neke opštine u Nemačkoj suočiti sa velikim izazovima kroz tzv. „useljavanje siromašnih građana“ iz članica EU sa jugoistoka Evrope. „Tim opštinama nije potreba populizam nego brza i efektivna finansijska pomoć“, kaže potpredsednica Socijaldemokratske stranke i upozorava da se slobodno kretanje radnika predstavlja kao noćna mora. „Onaj ko misli da su svi ljudi u Bugarskoj i Rumuniji siromašni i da će od nas samo uzimati socijalnu pomoć, ne priznaju mnoge visokokvalifikovane Rumune i Bugare koji kod nas rade kao lekari ili negovatelji“, izjavila je Ozoguz.

Oštre kritike na račun CSU uputio je i Mihael Hartman koji je u poslaničkom klubu socijaldemokrata zadužen za unutrašnjopolitička pitanja. „Ko intonira takve melodije širi podijum za igru ekstremnih desničara“, izjavio je Hartman za berlinski Tagesšpigel..

Planovi CSU protiv radnih migranata

Prema predlogu Hrišćansko-demokratske unije (CSU) “radnim imigrantima” bi trebalo ograničiti pristup nemačkom socijalnom sistemu. U dokumentu se takođe navodi kako bi „trebalo proveriti da li je moguće da se tim osobama u prva tri mjeseca boravka u Nemačkoj skroz ukinu socijalni izdaci“. Istovremeno, ukoliko se utvrdi da su dokumenta bila falsifikovana, takvih pojedincima bi trebalo zabraniti ulazak u zemlju. CSU smatra se manipulacije moraju preduprediti, a da „onaj ko vara, mora leteti iz zemlje”, piše list Zidojče cajtung.

Demohrišćani iz Bavarske nameravaju da na lokalnom nivou „učine sve, ne bi li se sprečila zloupotreba socijalne pomoći”. Te namere potvrdio je i CSU političar Hans-Peter Ul. Ova stranka smatra da je i na saveznom nivou neophodna izmena zakona. Dečiji dodatak navodno ne bi trebalo da bude isplaćivan deci koja ne žive sa roditeljima u Nemačkoj.

Neosnovani strah?

Institut za istraživanje tržišta rada očekuje da bi se broj Rumuna i Bugara u Nemačkoj, sa sadašnjih 370.000, mogao povećati na 550.000. Među njima bi bio i veliki broj Roma. Stručnjaci u svom izveštaju navode i da se useljavanje Bugara i Rumuna paušalno kvalifikuje kao „useljavanje siromašnih“. Problemi su koncentrisani na strukturalno slabe gradove kao što su Duisburg, Dortmund i Berlin.

Direktor berlinskog instituta za stanovništvo i razvoj, Rajner Klingholc, u listu Frankfurter algemajne cajtung podseća da 55 odsto Bugara i Rumuna, koji već žive u Nemačkoj, ima u najmanjem slučaju završenu srednju školu. “Na osnovu toga oni nisu samo iznad proseka svih migranata, nego i iznad proseka Nemaca”, kaže Klingholc.

Potpredsednik poslaničkog kluba CDU/CSU, Andreas Šokenhof, smatra da je potpuna sloboda kretanja i pristupa tržištu rada državljana Rumunije i Bugarske od koristi i za nemačko tržište rada. “Useljavanje nam je potrebno zbog demografskog razvoja”, izjavio je Šokenhof za list Velt. On upozorava da se nisu obistinila strahovanja iz 2004. godine kada se EU proširila na istok. Veću brigu mu zadaje organizovani kriminal koji se zbog slobode kretanja širi i na Nemačku.

Autor: Mehmed Smajić (afp, dpa, epd)
Redakcija: Jakov Leon