Nemci sve deblji

Sve ukupno u Nemačkoj, kod dve trećine muškaraca i polovina žena, indeks telesne mase prelazi 25. Ova studija potvrđuje da se u odnosu na prethodna istraživanja situacija nije mnogo promenila, odnosno da nema pokazatelja koji govore o tome da građani više vode računa o svojoj kilaži. Ipak, novost je da je četvrtina ispitanika, u međuvremenu prešla granicu koja ih svrstava u gojazne.

Posledica gojaznosti ima mnogo, ali najčešća je po svemu sudeći dijabetes. U Nemačkoj se prema poslednjih istraživanjima 7,2 odsto odraslih suočava sa ovom bolešću, a njihov broj je 1998. godine bio na nivo od 5,2. I u drugim razvijenim zemljama, primetan je sličan trend.

Psihički poremećaji u porastu

Značajno su u porastu i psihički poremećaji. Gotovo svaki četvrti muškarac i svaka treća žena u Nemačkoj, suočava sa lakšim ili težim psihičkim poremećajima. Na prvom mestu, većina njih lekaru se obraća zbog depresije. Taj problem naročito je primetan kod manje obrazovanih građana i onih čija su primanja niska. Ipak, naučnici ovom fenomenu pristupaju prilično suzdražno. "Postoje dokazi da kod određenih mentalnih poremećaja, postoji i problem gojaznosti", kaže Hans Ulrih Viten sa Univerziteta u Drezdenu. Međutim, o epidemiji se ne može govoriti.

Ima i nečeg pozitivnog, kažu stručnjaci. Istraživanja pokazuju da se smanjuje broj onih koji imaju "manji višak kilograma". Taj momenat se može objasniti činjenicom da se ljudi više bave sportom. "Generalno gledano primetan je trend bavljenja sportom, broj onih koji se bave sportom se poslednjih nekoliko godina uvećao", navodi se u izveštaju Instituta Robert Koh. Oko tri četvrtine muškaraca i dve trećine žena, od 18 do 79 godina starosti, sportom se bavi najmanje jednom nedeljno.

Visok procenat onih sa ozbiljnim viškom kilograma

Berbel-Marija Kurt sa Instituta Robert Koh o rezultatima istraživanja govori kao o "veoma otrežnjujućim" saznanjima. Stručnjaci nisu očekivali toliko veliki procenat onih čija gojaznost zalazi u kategoriju veoma opasne po zdravlje. "Ne radi se više o estetskom aspektu. Takvo stanje je siguran put ka visokom pritisku, dijabetesu i kardiovaskularnim problemima", kaže ona.

I savezni ministar zdravlja Daniel Bar iznenađen je rezultatima studije. Podaci ukazuju na neophodnost uvođenja preventivnih mera, o kojima bi trebalo da razmišljaju i zdravstvena osiguranja. Trebalo bi pronaći način, kako animirati ljude, da se hrane zdravo i da se ponašaju odgovorno, rekao je ministar.

Istraživanje obuhvata period od 2008. do 2011. godine i zdravstvene podatke 8.152 građana od 18 do 91 godine starosti. Polovina njih učestvovalo je i u prvom istraživanju, sprovedenom još 1998. godine.

Autor: Karolin From (ARD), Jakov Leon
Odogovorne urednica: Dijana Roščić