Nemci zadovoljni i žele strane stručnjake

Godinama je većina Nemaca bila protiv useljavanja kvalifikovane radne snage. U međuvremenu, čak dve trećine ispitanika je uvereno da je nemačkoj privredi potrebno useljavanje stručnjaka, pokazala je najnovija anketa nemačkog javnog servisa ARD-DeutschlandTrend.

Autori navode da su u okviru ankete, a povodom ovogodišnjih izbora za Evropski parlament, građane pitali i za mišljenje o Evropskoj uniji, očekujući mračnu sliku. Međutim, 40 odsto ispitanika, a to je više nego ikada, smatra da Nemačka od članstva u EU ima koristi, a samo 19 odsto smatra da joj to šteti.

Ta dva iznenađenja se možda mogu jednostavno objasniti - ekonomskom situacijom u Nemačkoj. Naime, 79 odsto ispitanika smatra da Nemačka ekonomski stoji veoma dobro ili dobro, a samo njih 20 odsto situaciju ocenjuje kao lošu. Toliko dobra ocena nemačke ekonomske situacije je rekordni rezultat, uzme li se obzir svih 16 godina od kako se sprovodi anketa ARD.

Političari da se više angažuju oko useljavanja

Kad je konkretno reč o useljavanju, Nemci o tome imaju izdiferenciranu predstavu. S jedne strane, 68 odsto ispitanika smatra pozitivnim useljavanje kvalifikovane radne snage. Ali, isto tako je jasno raspoloženje kad je reč o onim strancima, koji uopšte nemaju nameru da rade u Nemačkoj: 70 odsto ispitanika želi da takvi došljaci napuste zemlju. Lično pogođenim dolaskom stranca, u smislu da imaju strah za svoju egzistenciju, oseća se samo 34 odsto ispitanika. Veoma jasna je pritom pritužba upućena na račun političkih stranaka: 76 odsto ispitanika je uvereno da se političari ne brinu dovoljno "o problemima, koji nastaju useljavanjem".

Podsetimo, tema useljavanja je ponovno u fokusu javnosti od kako je na snagu stupila sloboda kretanja radnika za građane Rumunije i Bugarske i nakon što je oštre mere povodom toga zatražila bavarska Hršćansko-socijalna unija - CSU.

"Više zajedničke politike" u Evropi

25. maja se bira novi Evropski parlament. To se događa u vreme, kada se ne samo zajednička valuta, već i cela Evropska unija nalazi u krizi. Diskusije se vode oko zajedničke finansijske pomoći i o nadležnostima Brisela u odnosu na države članice. Računa se s tim da će zemlje na severu i zapadu Evrope dobiti više parlamentarnih mandata. A u Velikoj Britaniji se narednih godina čak očekuje i referendum o da li ta zemlja uopšte treba da bude u Evropskoj uniji.

U Nemačkoj su skepsa prema Evropskoj uniji i evru još uvek u granicama. Jer, 64 odsto ispitanika ima želju da se u Evropi,vodi više zajedničke politike dok se samo 31 posto zalaže za to da članice ponovno budu samostalnije.

Autori: ARD / Marina Martinović

Odg. urednica: Dijana Roščić