Nemice nemaju vremena za spremanje zimnice

Ono što Nemci najčešće vole da imaju u svom špajzu jesu tegle raznih marmelada, džemova i kompota. Ako imaju vremena da „za zimu“ nešto od pomenutih poslastica spreme, oni će to i uraditi, mada sve navedeno u svakom supermarketu može pronaći – u svako doba godine i po pristojim cenama.  

Nažalost, malo je onih koji ima vremenu za pripremu zimnice. Dagmar nedostaje ostava njene majke, puna zimnice, voća i povrća, Najviše je volela tegle sa bobicama kleke bez šećera. Nikad nije pravila marmeladu, pa i nije baš ni sigurna kako se to radi.

„Imam čak običaj i da pročitam po neki recept, ali iskreno ne znam kako se sprema marmelada. Pretpostavljam da se voće prvo skuva, onda prespe u tegle i gotovo!  E sad, da li je to tačno, stvarno ne znam.”

Nemci ne znaju šta je turšija

Za mnoge Nemce, zimnica znači kuvano voće, na primer kaša od jabuka ili kompot od šljiva i trešanja. Kisele paprike, krastavci i turšija se ne pripremaju kao zimnica.

„Koliko se danas to radi, zaista ne znam. Ali mislim da ljudi uglavnom prave marmelade, za to i postoje recepti. A kiseli krastavčići - sumnjam da je to popularno. Mislim da danas za tako neštko retko ko ima vremena.”

Pa ipak, većina Nemaca će se obradovati ako im poklonite teglu domaćeg džema. Dagmar po ceo dan radi pa nema vremena da uveče stoji u kuhinji i pravi marmeladu. Ali ona je srećna da zna nekoga koga to ne mrzi, pa može da uživa u domaćem džemu.

Nekada su stariji ljudi kiselili krastavce i spremali zimnicu. Naročito nakon Drugog svetskog rata su starije generacije mnogo više spremale nego danas. Uostalom tada je spremanje zimnice bilo isplativo. Danas su druga vremena. Mnogim Nemcima je važno da su namirnice koje troše bio-proizvodi, dakle bez pesticida.

Ništa bez domaćeg ajvara

Kako na sve to gledaju ljudi koji dugo žive ovde, vole ajvar i turšiju - i rado ih se sećaju? Nebojša iz Futoga pre sedam godina došao u Nemačku. Njemu nedostaju turšija, ajvar, a posebno čuveni futoški kupus.

„Kao neko ko je odrastao na futoškom kiselom kupusu, teško mi pada to što toga ovde nema. Postoje u turskim radnjama neke alternative, recimo neka vrsta kiselog kupusa, ali to nije to!“

Svaki put kad se Nebojša vrati iz Srbije, on ponese i koju teglu ajvara, koje doduše u Nemačkoj ima, ali nije kao domaći: „Mogu da se kupe kiseli krastavci na primer i mogu da umeju da budu čak i bolji nego kod nas.“

A imaju li Nemci specijalitete za koje u Srbiji retko ko zna? Nebojša tvrdi da bi to mogao biti crveni kupus: „Sviđa mi se i nemački crveni kupus, koje Nemci jedu uz pečenje – stvarno je dobar.“

Autor: Tanja Španović
Odg. urednik: Jakov Leon