Neobičan susret Venere i Sunca

Poslednji prolaz Venere ispred Sunca bio je 1882, a otkad je izumljen teleskop bilo je samo sest parova prolazaka, odnosno 1631. i 1639, 1761 i 1769, 1874 i 1882. Mnogo manje spektakularan nego pomračenje Sunca, ovaj fenomen je, medjutim, izazvao znatiželju kod zaljubljenika neba svuda u svetu gde su to vremenski uslovi dozvolili.

U Observatoriji u Parizu gde se okupilo više desetina zaljubljenika astronomije, fenomen je posmatran kroz teleskope i specijalne naočare sa krova te zgrade. Bilo je potrebno pričekati pet minuta, nakon početka Venerinog prolaska kako bi senka bila vidljiva. Okupljeni su u tom trenutku počeli da aplaudiraju.

U Nemačkoj, veliki broj observatorija i planetarijuma organizovalo je javno okupljanje. Informativni kanal direktno je prenosio prolazak Venere ispred Sunca. U velikom broju škola bilo je organizovano posmatranje tog fenomena, kao što je bio slučaj u Hamburgu gde se okupilo 1.500 ljudi.

U Aziji je monsunsko nebo sprečilo da fenomen bude dovoljno vidljiv, pa je tako u Japanu gde postoji prava stras za astronomijom, nije bilo moguće pratiti preko interneta taj fenomen.

Prolazak Venere ispred Sunca je, medjutim, simbolično propraćen u Australiji iako je ona upravo zahvaljajući tom fenomenu i otkrivena. Naime, britanski istraživač Džejms Kuk je 1769. poslat na Tahiti da posmatra Venerin prolazak, kada je otkrio Australiju.

Venera je druga po redu planeta u Sunčevom sistemu. Ima prečnik od 12.103 kilometara. Nalazi se u orbiti na 108 miliona kilometara od Sunca i ima suprotnu rotaciju, odnosno Sunce izlazi na zapadu i zalazi na istoku, a dan na toj planeti traje duže od 365 dana na Zemlji. Povrsina Venere je najtoplija u Sunčevom sistemu i dostiže 447 stepeni Celzijusa.