Neobične mere zbog prepunih zatvora

Smrad mokraće i znoja. Prljavi nužnik iza betonskog zida. Muve, pacovi, … nema kreveta, pa čak ni dušeka. U maloj prostoriji 40 zatvorenika spava na golom podu. To nije nikakav izuzetak, već svakodnevna pojava u brazilskim zatvorima. „Ćelije su prenatrpane, higijena je užasna“, kaže sveštenik Valdir Žoao Silveira. On redovno posećuje zatvore u Brazilu i svuda nalazi iste, zastrašujuće prizore.

Naime, Brazil je po broju zatvorenika četvrta država u svetu, odmah iza Amerike, Kine i Rusije. Broj zatvorenika se između 2005. i 2012. godine povećao sa 361.000 na 513.000 osoba. Međutim, maksimalni kapacitet ovih ustanova je 300.000 zatvorenika.

Više sporta, kraće kazne

Vlasti u Brazilu sada su odlučile da povuku kočnicu i investiraju 300 miliona dolara da bi smanjile gužvu u zatvorima. Paket zakonskih mera predviđa i programe koji bi zatvorenicima dali mogućnost da se bave sportom, ali i da zahvaljući sportu ranije izađu na slobodu.

Istovremeno, državne institucije, nevladine organizacije i univerziteti, osnovali su neku vrstu „nacionalnog pakta“ koji bi trebalo da uključi zatvorenike i u razne socijalne i kulturne programe. Taj „pakt“ predviđa i preispitivanje presuda. „Brazilski zatvorski sistem je van kontrole. Valja ukinuti ogromne zatvore sa ekstremno strogim merama bezbednosti”, kaže sudija Daglas de Melo Martins. „Proces ponovnog uključivanja u društvo odvija se puno brže i uspešnije u manjim zatvorima.“ Martins kontroliše brazilske zatvore u ime Nacionalnog pravosudnog veća.

U zatvorima bez presude

Pravosudno veće trebalo bi da u narednih nekoliko nedelja ispita situaciju u šest ustanova u kojima je broj zatvorenika više nego alarmantan. Naime, iako u tim zatvorima ima mesta za oko 1.490 osoba, tamo je smešteno preko 2.350 zatvorenika. Većina njih čak nije ni pravosnažno osuđena.

Istovremeno, prenatrpanost nije ni jedini niti najvažniji problem brazilskih zatvora. Međunarodnu, ali i domaću javnost, stalno šokiraju podaci o organizovanom kriminalu koji cveta iza rešetaka. Prisutni su i nasilje, mučenje, podmićivanje i – pobune, koje su već nekoliko puta privukle pažnju celog sveta.

Paket reformi trebalo bi da makar ublaži ove ogromne probleme. Brazilski zakon već sada pruža priliku zatvorenicima da umanje svoje kazne ili pređu u otvoreni tip zatvora, ukoliko rade, školuju se, i dobro se ponašaju. Drugim rečima, tri radna dana ili 12 sati nastave, mogu da skrate kaznu za jedan dan.

Struja na nožni pogon

Doduše, postoje i zatvori koji svojim „stanovnicima“ ne mogu da ponude takve programe. I upravo u tim mestima, potrebne su nove ideje i angažovanje društvenog „pakta“.

Takve ideje već su sprovedene u delo: u zatvoru „Santa Rita do Sapukaj“, u pokrajini Minas Žerajis, oko 130 zajedno okreće pedale i snabdeva strujom uličnu rasvetu. U sličnoj ustanovi „Arijosvaldo de Kampos Pires“, zatvorenici pletu i kukičaju.

A u prestonici Braziliji, aktivan je projekt „Otvorena vrata“, koji se zasniva na - čitanju. Osuđenici svakog meseca čitaju po jednu knjigu i pišu recenzije. Te tekstove zatim pregleda komisija i odlučuje o eventualnom smanjenju kazne.

Ipak, za ovaj projekt se nije prijavilo mnogo zatvorenika, samo 12 od ukupno 120 ljudi. Slab odaziv nije iznenađenje, kažu stručnjaci. Teško je biti zainteresovan za književnost, ako čovek nema ni dovoljno vode za piće, niti zna da li će preživeti svoju zatvorsku kaznu.

I sveštenik Valdir Žoao Silveira smatra da je ta inicijativa prilično nerealna. „U zatvoru Salinopolis u Pari, većina od 200 zatvorenika je nepismena. Neki nemaju ni osnovne dokumente, ne znaju čak ni svoj datum rođenja“, tumači Silveira. On smatra da je Brazilu poštovanje građanskih i ljudskih prava potrebnije nego obrazovanje.

Autori: E. de Sa, A. Prange / Ž. Telišman

Odgovorni urednik: Dijana Roščić